Govore: Muharem Bazdulj, Srđa Popović, Miloš Ćirić, Vesna Rakić-Vodinelić, Stevan Filipović

Svetlana Lukić: Faraon Egzodus, najava za emisiju 04.02.2011.

Svetlana Lukić: Ahilova peta, najava za emisiju 24.12.2010.

Svetlana Lukić: Skele, najava za emisiju 17.12.2010.

Svetlana Lukić: Tri šamara, najava za emisiju 10.12.2010.

Svetlana Lukić: Zajedno u noć, najava za emisiju 03.12.10

Svetlana Lukić: Upitnik, najava za emisiju 26.11.10

Svetlana Lukić   
05.11.2010.

Najava za 5. novembar

Otkako je pre dve godine formirana ova vlast i DS preuzela rukovođenje zemljom, sve do pre neku nedelju naša kola su jurila nizbrdo, gas su dodavali svi, od Jeremića do Saše Dragina, od Dinkića do Milosavljevića. Tadić je dve godine sedeo na većini od 126 poslanika i uživao u svojoj markantnoj pojavi. Malo je putovao u UN, malo u RS, uglavnom je posećivao fudbalske utakmice, teniske mečeve, obilazio ekipu filma Montevideo, bog te video, s vremena na vreme delio sablje novim mladim oficirima ili sa Šutanovcem i durbinom išao na Pasuljanske livade da gleda kako mali ljudi u tenkovima pucaju po obližnjem drveću. U međuvremenu su ministri radili šta im je volja, njegovi stranački drugovi i drugarice su skupljali stanove, pare, akcije, a za uzvrat darivali šefu pobede DS na lokalnim izborima po raznim Vrbasima i Odžacima, koje je trebalo da pokažu kako je DS nepobediva, kao Crvena armija. To što su pobede izvojevane potkupljivanjem birača novcem iz državnog budžeta, nema veze, a nema veze ni to što su na primer demokrati prijavili nadležnim institucijama da su za predizbornu kampanju u Odžacima potrošili 12.000 dinara. I to ih je činilo još samouverenijim, jer je Nikolić prijavio da je potrošio 0 dinara. Nije ni čudno što je u takvoj državi 0 miliona stranih investicija i 0 miliona prihoda od izvoza. Udžbenici kažu da prvu polovinu mandata vlast treba da iskoristi i povuče, kako se to kaže, bolne ali neophodne poteze, da bi u drugoj polovini mandata, pred sledeće izbore, ubirali plodove svog rada. Jedan španski pesnik iz 19. veka je napisao: Uzgajajući salatu u Salernu Dioklecijan je govorio – leptire leti ne može da ima onaj ko ne gaji gusenice dok traje zima.

Sada kada su mu potrebni šareni leptitrići, Tadić je rešio da povuče ručnu kočnicu, prestao je da se divi, kako je rekao, šampionskim sposobnostima Vuka Jeremića, pristao je na održavanje Parade ponosa, pristao je na pregovore sa Prištinom, otišao je u Vukovar na Ovčaru, a i pokrenuo je državne mehanizme u obračunu sa svojim dojučerašnjim finansijerima.

Predsednik je prvo molio, apelovao na srpske bogataše da državi vrate makar malo para koje su pokrali, molio ih je da naprave makar jedan most podražavajući svoj uzor, Vladimira Vladimiroviča Putina, koji je od svojih miškovića, kostića i beka tražio da naprave aerodrom u Sočiju. Kada to nije pomoglo, predsednik im je, na sebi svojstven način, citirao Hristovu Besedu na gori. Kada se pokazalo da sve te lepe reči predsedniku nisu pomogle, a popularnost počela da mu opada, ma šta govorio Stratedžik marketing, rešio je da potegne razna oružja i zapreti Miškoviću, Vojinu Đorđeviću, Milovanu Bojiću, Milanu Beku i ostalim biznismenima. Miškoviću je svilen gajtan lično uručila nekadašnja lepša polovina Delte, Milka Forcan. Jednog lepog dana se probudila i rekla sebi, Milka, Milka, a što ti ne bi aktivirala Miškovićevu menicu i blokirala mu račun. Do hrabre Milke Orleanke bilo je nezamislivo da neko ko potražuje pare od Miškovića to i naplati. I onda je, opet zbog naše Milke, ceo sistem preko noći profunkcionisao. Mišković traži uvođenje prinudne uprave u njenoj firmi, koja god da je i čime god da se bavi, ali sud staje na stranu naše hrabre biznismenke, Mišković ide na apelacioni sud, i gle čuda od pravne države, i on Miškoviću kaže – kuš.

Šta je uzrok kraja ljubavi našeg prvog političara i prvog bogataša, izgleda to što on više neće da daje pare strankama, nego traži da država vraća njegove dugove, ali pre svega jer su nam kao vazduh potrebne strane investicije, a investitori neće da dolaze u zemlju u kojoj se ekonomska pravila donose u tzv. Klubu privrednika u Šekspirovoj ulici, na brdu zvanom Dedinje.

I dobro, Mišković je u nevolji, krv koju nam je taj vampir isisao i u bocama poslao na Kipar, Devičanska ostrva ili gde se već nalaze te ofšor kompanije je zauvek izgubljena, ali ovde mu je ostao zarobljen Maxi, a i onih 1.800 stanova u naselju Belvil. Svaki put kada tuda prođem brojim prozore koji svelte, brojim da li je još neko kupio stan u tim avetinjskim zgradama i svaki put se obradujem, makar za tren, što vidim da taj deo njegovog carstva truli. Sećate se slogana, grafita koji je do juče oličavao politiku Borisa Tadića: Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta. To izgleda više nije Tadićeva politika, a šta je nova politika, odlučiće kada bude morao, za sada će improvizovati, iz dana u dan.

Posle obračuna, možda privremenog, sa Miškovićem, ostalo je pitanje kako je moguće da je ostao na vlasti njegov verni sluga, ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Kada je još pre 4 godine Komisija za zaštitu konkurencije zaključila da jedna od Miškovićevih firmi ima monoploski položaj, Delta je na to uzvratio tužbom protiv državne institucije, pri čemu država ne samo da ništa nije uradila da zaštiti ljude koje je izabrala da štite slobodno tržište, nego je preko ministra Milosavljevića uzela u zaštitu prvog srpskog tajkuna. Privremeni ali i lažni rat protiv monopolista nastavljen je ovih dana obračunom države sa Milanom Bekom. Pre nekoliko nedelja je nevidljiva, skoro nepostojeća državna javna tužiteljka, izvesna Zagorka, rekla kako ima indicija da je u poslu oko luke Beograd bilo kriminalnih radnji. Onda je pre neki dan upravni sud saopštio da je tačno to što je tvrdila Komisija za zaštitu konkurencije, da su Bekove mlekare zloupotrebile svoj monopolski položaj. Odmah se javio svima na usluzi portparol tužilaštva Tomo Zorić i najavio krivične prijave protiv onih koji su našoj deci uskratili mleko. Javlja se nedavno smenjena direktorka Komisije za zaštitu konkurencije, Dijana Marković-Bajalović, koja je nedavno javno rekla da joj je Milan Beko lično pretio zato što je komisija donela rešenje koje kaže da je Salford zloupotrebio dominantan položaj na tržištu. Dakle, ona kaže da ova najnovija odluka upravnog suda neće proizvesti nikakve posledice po Beka, jer se odnosi na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije koje je doneto po starom zakonu, a on nije predviđao ozbiljnije mere protiv monopolista. I opet dolazimo do Tadićevog ministra za trgovinu Slobodana Milosavljevića koji je i u slučaju Salforda ignorisao zaključke Komisije za zaštitu konkurencije. Čak je izjavio kako on, ministar i pesnik, veruje da u Srbiji nema zloupotrebe monopola. Posebna je farsa to što i posle tzv. obračuna sa Miškovićem i Bekom, na svom ministrarskom mestu ostaje Slobodan Milosavljević, a smenjuju ženu koja već godinama u ime Komisije za zaštitu konkurencije tvrdi da, između ostalih, i Beko i Mišković zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj. I tu ovoj farsi nije kraj. Na mesto dosadašnje šefice Komisije za zaštitu konkurencije, preko noći, uz pomoć novoformiranog skupštinskog odbora, postavljaju ženu koja nije prošla reizbor sudija. Ima i dalje, ta gospođa Vesna je jedna od potpisnica studije pravnog fakulteta, koja je nepobitno utvrdila da Delta maxi nije monopolista. Izradu studije je inače naručio i platio Miroslav Mišković. I sad neka mi neko priča o tome da je vlast najzad krenula putem evropskih integracija. Ako je odlazak u Vukovar, pristanak na pregovore sa Prištinom znak da su krenuli prema Briselu, onda svakoga dana, svakog sekunda na tom putu postavljaju sebi i nama nove i nove prepreke. Znamo svi da je put ka EU trčanje na duge staze, ali nas očekuje trčanje maratona i to sa preponama. Za to su potrebne nadljudske moći, koje izgleda ipak nemamo.

Krava muzara je stigla i na Coraxovu karikaturu, od opsesije krvavim kosovskih božurima nismo primetili da je sve manje i zelene trave za ispašu i krava muzara. Naravno, uvek se pojavi neki Beko koji će nam tu opsesiju naplatiti do poslednjeg centa, do poslednje kapi mleka. Sećam se priča odmah posle 5. oktobra kako je navodno Beko na neki brod natovario svu svoju pokretnu imovinu i pobegao u inostranstvo. Miloševićev ministar za privatizaciju, predsednik UO Zastave iz Kragujevca, Julov kandidat za poslanika, finansijer DS, finansijer i poslovni partner LDP, kao ponornica je nestajao i vraćao se po još. Taj čovek je uvek u meni izazivao jezu, između ostalih na njega sam mislila kada sam prvi put čula priču o Hananu. Neki poljski autor je napisao kako za Isusovu smrt nisu odgovorni ni Juda – jer je bio suviše slab, ni jevrejski narod – jer je kao i svaki narod suviše nepouzdan, ni Pilat – jer nije razumeo situaciju u kojoj se našao. Ali zato je postojao neko ko nije bio ni slab, ni nepouzdan i ko je tačno znao šta se dešava. To je taj Hanan. Prema Jevanđelju on je bio jedan od nevidljivih vladara Judeje, glava onih 30-ak vladajućih porodica kojima nije potrebna nikakva kruna da bi vladali. A Hanan je prebogat, inteligentan, lukav, uvek tih i otmen, čistih noktiju i naparfimisan. To je onaj koji nije ni obrvu podigao kada je mirnim tonom za Isusa rekao: U sadašnjem interesu Judeje nije da ovaj čovek preživi. Hananovski stil su kasnije preuzimali vizantijski carevi, rimske pape, a onda ministri, industrijski magnati, trgovci nekretninama i proizvođači kratkotrajnog i dugotrajnog mleka. Oni ne donose presude o našim glavama i vratovima, i zato ne paničimo kada ih vidimo kao što paničimo kada ugledamo ljude koji nas podsećaju na proroke. Umorni smo od strasti, besa, straha za goli život i zato se ne plašimo dovoljno ljudi kao što su Beko i slični biznismeni. Njihov hladan um, surovost i podlaštvo izmiču našim radarima straha, osetljivim praktično jedino na gubitak golog života.

Zemljotres koji je pogodio Kraljevo i okolinu, uplašio nas je sve. Zašto smo se tako mnogo uplašili, možda zato što je bila noć, a kad padne noć i uđemo u svoje kuće, nadamo se da smo bezbedni i utekli sopstvenoj zemlji. Možda smo se toliko uplašili, jer nas je ovaj zemljotres podsetio na zemljotres koji smo doživeli za vreme bombardovanja, ili je stvar u tome što svako od nas zna da ako nam se sruši kuća, pokidaju sajle od liftova, popucaju vodovodne i kanalizacione cevi, da to neće imati ko da popravi, da ćemo ostati sami sa svojom tragedijom. Znamo svi da na državu ne možemo da računamo jer je nesposobna i siromašna, ali znamo svi i da nećemo moći da računamo na pomoć i saosećanje svojih sunarodnika, sudržavljana. Predugo je negovan taj predatorski odnos među ljudima da bismo mogli jedni od drugih nešto plemenito da očekujemo. Pogledajte samo te poražavajuće rezultate nedavno sprovedenog istraživanja o našoj sklonosti ka autoritarnim ličnostima, a još su tužniji rezultati istraživanja sprovedenih među beogradskim srednjoškolcima o njihovom odnosu prema ženama. Ti lepi i snažni dečaci koji vreme provode po beogradskim diskotekama i teretanama gde razvijaju svoje bicepse, kao da učestvuju u nekoj evolutivnoj trci u naoružanju, ti dečaci veruju da je ženi mesto u kući, da žena mora da se uda do 35. godine jer je posle niko neće… I kad završe neku školu i počnu da rade za prosečnu srpsku platu od 34.000 dinara, kada vide tu bezočnu otimačinu oko sebe, taj lanac ishrane u kojem su se našli, zar će biti čudno da neko od njih napiše u svoj dnevnik ono što je jedan mladi Nemac napisao 1925. godine. Taj mladi Nemac je imao skromno radno mesto u drezdenskoj banci gde su ga ponižavali polupismeni šefovi, a on je bio završio germanistiku. Politika ga nije zanimala, ali je s vremenom počeo da primećuje podudarnost između svog ponižavajućeg položaja i položaja u kome se nalazi njegova zemlja, poražena, osiromašena i osramoćena posle Prvog svetskog rata. On je bio čvrsto uveren da su za njegov jadni život i isti takav život većine njegovih sunarodnika krive pobedničke sile, kapitalizam i budale i nitkovi koji su vladali Nemačkom. I čekao je taj mladi bankarski službenik čoveka koji će sve te sitne i krupne trgovce bičem isterati iz hrama nacije. Taj čovek se pojavio, ceo svet zna njegovo ime. Naš bankarski službenik je Hitleru napisao pismo u kome mu se zahvaljuje zato što ga je izbavio iz očaja, bemisla, socijalne bede i straha od napuštenosti. Pismo je potpisao punim imenom i prezimenom – Vaš, Jozef Gebels.

Koliko puta smo pominjali Vajmarsku republiku, doduše, mnogi smatraju da je to neponovljivo, u redu, ali nama nisu potrebni Hitler ili Gebels, nama je dovoljan da nas nepovratno upropasti običan slabić ili trećerazredni državnik. Od 2000-te bežimo od ivice provalije, već 10 godina smo zadihani od straha da nam je nešto strašno za petama, uvek smo korak, ili pola korak ispred, ali se razmak ne povećava, nikako da konačno uteknemo.

Muzika u današnjoj emisiji:

Paolo Nutini – Gimme Shelter (Rolling Stones Cover)

Emisija Peščanik, 05.11.2010.

Najava emisije, 22. oktobar

Najava emisije, 15. oktobar

Govori: Vesna Rakić-Vodinelić

Govori: Vesna Pešić

Deseta sezona (2009-2010)

Najava 404. emisije    

Svetlana Lukić  

04.06.2010.

Godinama smo kada nešto nije u redu, govorili kako nema političke volje da se nešto uradi, to je važilo i za hapšenje ratnih zločinaca i za donošenje zakona koji regulišu imovinske odnose.

Sintagmu politička volja sve ređe koristimo jer više ništa ne znači. Svi kipte od obilja političke volje da urade sve što bi donelo mir u svetu, ljubav među ljudima i sačuvalo planetu. Pa šta onda nije u redu? Naravno, mnogi od tih koji kažu da imaju političku volju, lažu, a drugo, i kada imaju volju da nešto urade, za to su nesposobni. Mnogo se nakupilo, i na Andrićevom vencu i u opštinama po srpskim varošima, polupismenog i nesposobnog sveta.

Vladajuća DS se godinama hvalila da je njena prednost u odnosu na sve ostale to što za svako ministarsko mesto imaju po nekoliko sposobnih kandidata. To nikada nije bilo tačno ali sada je već bolno gledati koliko su DS-ovi kadrovi na državnim funkcijama nesposobni. Osim toga što su, bar većina njih, ili lažovi ili lopovi, a najčešće, oba.

Samo u nekoliko poslednjih dana pročitala sam nekoliko vesti koje govore o šteti koju trpimo jer nisu sposobni da donesu zakone i procedure koje će nam manje zagorčavati život. Sinoć je objavljena vest da bi zbog propusta vlade Srbije, norveški mobilni operater Telenor, mogao da bude onemogućen da radi. Onda bi Telenor mogao da tuži državu i traži odštetu od 100 miliona evra. Ovde nije u pitanju odsustvo političke volje, čik neka se kače sa Norvežanima i Telenorom, u pitanju je nesposobnost. Haos koji su stvorili ni mnogo inteligentniji od njih ne bi bili u stanju da kontrolišu, a kamoli da ga smanje.

U ovoj zemlji bi svakog jutra, pored informacija o temperaturi i vlažnosti vazduha, morali da budemo obaveštavani i o stepenu entropije u Beogradu i okolini.

Zbog procedure kasni i sanacija klizišta u nesrećnom Trgovištu, i demokratama i G17 i SPS je lakše da se sa Nikolićevim radikalima svađaju ko je poplavljenoj sirotinji obezbedio 2000 ćebadi, nego da otklone proceduralne prepreke koje sprečavaju sanaciju klizišta.

Zbog komplikovanih procedura i dugotrajnog prikupljanja potrebnih dozvola ne grade se ni nove garaže za parkiranje u Beogradu čiji su trotoari pretvoreni u parkirališta  pa oni invalidi koje od pre neki dan po zakonu moraju da zapošljavaju vlasnici firmi, do posla ne mogu da stignu jer bi invalidska kolica morali da voze po putu.

Ministar za državnu upravu, Tadićev kadar - Milan Marković, kaže da Srbija kasni sa racionalizacijom administracije jer je zakon kojim je to regulisano loš, to je rekao i kolegama u vladi ali ga nisu poslušali. Ako Srbija do kraja juna MMF-u ne pruži čvrste dokaze da će broj zaposlenih u administraciji smanjiti za 10 odsto, neće nam dozvoliti da povučemo poslednju tranšu kredita od 380 miliona evra.

Predsednik je jednom davno otišao u Grčku  i nema ga da se vrati. Turneja mu se sastojala od obilaska groblja Zejtinlik, a Papandreu je morao da ga vodi na Akropolj i da mu lično pokazuje panoramu Atine. Predsednik već tri dana gnjavi ljude kojima je zemlja u haosu, a grčkim biznismenima predlaže da ulažu u Srbiju jer ona, njegova zamišljena Srbija, pruža najbolje uslove za ulaganje. I ne samo to, nego ih je podsetio da je potpisao specijalne trgovinske sporazume sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i mnogim drugim dalekim destinacijama, tako da budućim investitorima ne nudimo samo naše tržište nego i tržište od skoro milijardu ljudi. Zaboravni predsednik im nije spomenuo da smo po izveštaju o konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma prošle godine bili na 85. mestu, da analiza svetske banke govori o pogoršanju poslovnog ambijenta u 2009, a u kategoriji izdavanja dozvola smo na izvrsnom 173. mestu.

Princu Sidarti je pomoglo da shvati gde živi kada je izašao iz palate i ugledao bolesne, stare i uboge, princu od Andrićevog venca ne pomaže ništa, on je odavno odlučio da laže i sebe i nas. U Španiji je u 18. veku živeo neki Kaljostro varalica, koji je tvrdio da leči i bolest i siromaštvo, voleli su ga i vlastela i narod, opevavali su ga pesnici. Na kraju je počeo da priča kako je bio omiljeni Mojsijev učenik i da ga je Sokrat lično učio da čita i piše. Kada je Kaljostro varalica preterao, dohvatila ga je inkvizicija. Sada nema inkvizicije, ali ima izbora, izaćiće i naš Kaljostro na političko tržište za godinu-dve pa ćemo videti ko će da pobedi. Nama je namenjeno da se međusobno tučemo na tzv. slobodnom tržištu kao gladijatori a gladijatorske borbe su bile i sada su, jedna vrsta javne egzekucije slabijeg.

U Sarajevu je bila i prošla konferencija o budućnosti Balkana. Jeremiću pamet još jednom nije zasmetala pa je zadovoljan konferencijom jer su evropljani ponovili ono što su morali da ponove, da je EU načelno otvorena za sve nas sa Balkana. Saznali smo i gde je ko sedeo za stolom, da je sto bio četvrtast, da se naš i kosovski ministar spoljnih poslova nisu rukovali. Jeremić je pre Sarajeva išao u Banja Luku da im poruči da su interesi i prioriteti Republike Srpske identični interesima i prioritetima Srbije. Sve bi bilo lepo kao upisano da nam sa raznih strana ne poručuju da će se ubuduće insistirati na strožijem kontrolisanju rezultata koje neka zemlja postiže u procesu pridruživanja što praktično znači da za nas u narednih nekoliko godina nema nade. Mi smo nesposobni da te kriterijume ispunimo, a stvar se dodatno komplikuje činjenicom koja postaje sve jasnija, da ćemo morati, de facto ili de jure, pre nego što uđemo u EU, da priznamo Kosovo.

Nova američka ambasadorka je pre neki dan ponovila stav svoje zemlje da je status Kosova kao nezavisne države svršena stvar. Ne pomaže što po nemačkim novinama Jeremić nariče o Kosovu kao srpskom Jerusalimu. To sadašnjim vlastima ne pomaže ni u spoljnoj ali ni u unutrašnjoj politici. Demokrate, odnosno stranke vladajuće koalicije su poražene do nogu na izborima u Kosovskoj Mitrovici i Novom Brdu. Kosovski Srbi su im pokazali da ne veruju njihovim suzama za srpskim Jerusalimom, veruju Miloševićevim, Šešeljevim i Arkanovim saradnicima iz vremena kada se na Kosovu ratovalo a onda se sprovodila asanacija terena. Srbi sa severa Kosova su u velikom broju glasali i za Koštunicu, sećaju se vremena kada im je ministar samo za njih, Slobodan Samardžić, delio novac šakom i kapom. Pomislila su naša braća sa severa Kosova da bi im Koštunica ili neki drugi oboleli od zoološkog srpstva obezbedili status trajno izdržavanih lica, samo bi se izdržavanje zvalo različito - kad se na Kosovu rodi neki Srbin, prvo dobije dečiji dodatak, pa onda školsku stipendiju, pa socijalnu pomoć, pa na kraju penziju. Nedavno smo saznali da radnici RTV Priština štrajkuju glađu, čija je redakcija privremeno izmeštena u Prokuplje. Tom prilikom smo saznali da je Prokuplje grad sa najviše novinara i kamermana po glavi stanovnika na svetu, ima ih 276. Da ne pominjem prosvetne radnike koji već celu deceniju uzimaju dve plate, jednu od mrskog UNMIK-a a drugu od voljene matice.

Na današnji dan pre 11 godina u šatoru u blizini Kumanova započeli su pregovori između Miloševićevih i NATO generala koji su rezultirali našom kapitulacijom kojoj volimo da tepamo - vojno-tehnički sporazum. I Mađari su na današnji dan, 1920. godine u dvorcu Trijanon sa silama Antante potpisali mirovni sporazum koji je rezultirao raspadom Austrougarske monarhije, a 3,5 miliona Mađara ostalo je van svoje matice. Posle kapitulacije u Kumanovu voleli smo da govorimo da bolujemo od vajmarskog sindroma, ali to izgleda nije tačno. Vajmarska Nemačka je i posle poraza ostala zemlja sa ogromnim potencijalom koje su sile pobednice gušile. Mi bolujemo od Trijanonskog sindroma, zemlja nam je poražena, rasparčana, stotine hiljada Srba je ostalo van granica matice, a ono što je ostalo od zemlje ima bedne potencijale koje samo ona, u svojoj beslovesnosti, smatra grandioznim. Što bi rekao predsednik, Srbija je poslovno, intelektualno i kulturno središte Balkana.

Ne znam o čemu će skupština sledeće raspravljati ali bi bilo dobro da neko prepiše tzv. Daningov podnesak iz 19. veka kojim je traženo da se smanji uticaj krune jer to podriva britansku imperiju. Ustavni sud se oglasio nenadležnim da odlučuje o tome da li Tadić može da obavlja i funkciju predsednika države i da bude šef vladajuće stranke, a da ne pominjemo fakultativne funkcije kao što su premijer, ministar vojske, civilne zaštite i zaštite od poplava...

Muzika u današnjoj emisiji:

Lou Reed – Take a Walk on the Wild Side

Melody Gardot – Don’t You Worry Baby

Radiohead – No Surprises

Najava 403. emisije    

Svetlana lukić  

28.05.2010.

Osvane nekada divan dan kao što je ovaj, nekome će se od jutros roditi dete, neko je dobio na ostavinskoj raspravi stan od 100.000 evra, neko je doktorirao, neko je saznao da mu je tumor benigni, neko se prvi put poljubio, ali to ne menja sliku zemlje u kojoj živimo, država i društvo nam se raspadaju i nema ko da povuče ručnu kočnicu.

Političari mahnito jure po zemlji i svetu simulirajući državnike, ministar trgovine se sreo sa nekom egipatskom političarkom i odmah saopštio da je egipatska kompanija zainteresovana za Telekom, Dinkić opet najavljuje 200.000 nečega što će se proizvoditi u Kragujevcu, raspoređuje državne agencije i ministarstva po srpskim gradovima koji će u cilju decentralizacije dobiti, kako je rekao, i fensi kafiće, Đelić više ne sme da pominje datume ulaska Srbije u EU pa se gađa sa 800 milona evra koji će narednih godina država uložiti u nauku, posebno u razvoj kvantne fizike i teorije relativiteta, ministar zdravlja uzvraća udarac novinarima i preko svoje kaskaderke, državne sekretarke, piše kodeks koji preti giljotinom svakome ko je bezobrazan prema zdravstvu, tj. njemu i stvara mu duševne bolove od kojih će se operisati u klinici Beti Ford.

Predsednik Tadić je ovih dana oborio nekoliko zakona fizike, uspeo je da u istom času bude na dva mesta - da gleda policajce kako se valjaju po travi demonstrirajući mu borbu protiv organizovanog kriminala, da armiji od 3.500 naučnika priča o značaju nauke, da im ponovi ono što mu je rekao ministar Boža da je Srbija naučna zvezda u usponu i da se u pauzi ove konferencije odbrani od napada da je i on kriv za onaj satelit.

Predsenik se ove nedelje obratio i seljacima i radnicima na kongresu nekog sindikata i naprednoj inteligenciji u Sava centru. I pored svih svojih i tuđih poslova koje je radio za naše dobro, preporučio se i za plavog šlema koji će miriti nerazumne Slovence i Hrvate. Mahniti predsednik, u stvari, vidi da nešto nije u redu, i pokušava da raspadanje spreči dužinom brbljanja fraza na različitim tačkama Srbije i pređenim kilometrima, u čemu se opasno približava talonu mahnitosti, Vuku Jeremiću.

Samo kada imate snage i vremena da pažljivo pratite medije, i saberete to što ste u jednom danu videli i čuli, da ne pominjem ono što ste živeli, hvata vas jeza, ne samo od količine naopakih i nastranih poteza ljudi koji vladaju, nego od toga što je jasnije nego ikada da je to od čega se plašite, sačinjeno od iste, sveprisutne tvari, samo se ponekad zove satelit, nekada poplava, nekada of šor kompanija, nekada koncert Miroslava Ilića u bazi Jug, nekada reforma pravosuđa, nekada platani, a nekada decentralizacija Srbije. Zato što nam se taj alijen naselio u ceo organizam, pitanje je kako je moguće izbaciti ga, a preživeti, izgleda nikako.

Sad će neko reći da nije sve tako crno, nije, naučnici su otkrili da ni crne rupe nisu tako crne, da isijavaju, odnosno da gravitacioni kolaps nije konačan i nepovratan kao što se do skoro mislilo. Ako neki čovek, Srbin na primer, padne u nju, masa crne rupe se povećava, ali se energetski ekvivalent tog Srbina vraća svemiru u obliku radijacije. Tako će u nekom smislu, Srbin biti recikliran, može se reći i besmrtan, ali to će biti poprilično jadna vrsta besmrtnosti. Jedino svojstvo čoveka-srbina koje bi bilo sačuvano bile bi njegova masa i energija, ali duše i tela ne bi bilo, ni za lek.

Muzika u današnjoj emisiji:

Ben Sollee - I Can't

Ljubomir Živkov - Ranila Milka slavuja

Sade - Long Hard Road

Nitin Sawhney - Same Song

Najava 402. emisije    

Svetlana Lukić  

21.05.2010.

Niko ne bi rekao da je danas 21. maj, osim Crnogoraca; oni su nam na današnji dan pre četiri godine poklonili ono što smo oduvek sanjali: samostalnu, nezavisnu i samo našu Srbijicu. Na referendumu su se izjasnili da hoće da nas napuste i od tada smo ostavljeni samima sebi i ćudima prirode, što nikada ne izađe na dobro.

Teritorijalni integritet ovih dana je najviše ugrožen na teritoriji Trgovišta, Uba, Vršca, Zaječara, Leskovca, a neprijatelj je voda. Predsednik je obukao svoju specijalnu kožnu jaknicu, obuo nepromočive cipele, nabacio zabrinut pogled i posetio nesrećno Trgovište obećavajući pomoć patriotskih biznismena. Odmah se odazvao Miodrag Kostić, zvani Kostić Šećer, koga je Privredna komora proglasila biznismenom godine. On je, umesto da časti drušvo za stolom u klubu Privrednik, tih milion dinara obećao meštanima Trgovišta.

Nagradnu za životno delo Privredna komora je dala višedecenijskom gazdi od Vranja i Simpa, kome se još pre nekoliko godina javno divio sam predsednik. To je čuveni Dragan Tomić. On se nije izjasnio, ali se meštani Trgovišta nadaju da će ih se velelepni biznismen Tomić setiti i poslati makar neki kauč umesto onih koje im je odnela voda. Privrednoj komori je ostalo još da podeli dve nagrade, jednu za prekovremeni rad – Ratku Mladiću, i nagradu za sampregorni rad, posthumno, Slobodanu Miloševiću.

Oglasio se, besno, i načelnik sektora MUP-a za vanredne situacije, izvesni Predrag Marić koji je rekao: „Vreme je da neko za poplave odgovara.“

Tu rečenicu je pre 3.800 godina u Vavilonu izgovorio Hamurabi i napisao Zakonik. Nekoliko članova tog prvog pravnog zapisa u ljudskoj istoriji  jasno govore kakve kazne očekuju one koji budu odgovorni za poplave, ili one koji ne budu održavali kanale za navodnjavanje i time dovedu do plavljenja obradive zemlje.

Gospodin Marić i gospodin Tadić, koji je prilikom prvih prolećnih poplava nagovestio da će neko odgovarati za plavljenje kuća i obradive zemlje, izgleda ne mogu nekome ništa jer, po zakonu, niko konkretno nije odgovoran. Što bi rekao Mrkonjić za Koridor 10 – o njegovoj izgradnji su svi brinuli, ali niko nije bio konkretno odgovoran. Koliko puta smo do sada čuli tu rečenicu: to nije u redu, nije moralno, ali zakon nije prekršen. Ni ona pohlepna žena, bivša zamenica direktora PIO Fonda, koja je uzela otpremninu od 20.000 evra na osnovu racionalizacije državne uprave, a onda se sutradan zaposlila u drugoj državnoj  funkciji, nije prekršila nijedan zakon. Ministar za rad Ljajić misli da postoji zabrana za takvo ponašanje, ministarstvo finansija vodi računa samo o ukupnoj sumi koja se isplaćuje na ime otpremnina i ne zanimaju ih konkretni slučajevi, ministar za državnu upravu Marković kaže da je bio protiv toga, ali da su ga ignorisali, Cvetković je potpisao postavljenje gospođe Slavice zvane 20.000 evra, ali to je bilo po zakonu, mada nije moralno i gospođa Slavica je onda iz ličnih razloga podnela ostavku, ali je ostalo kviz pitanje: koliko još ima Slavica koje broje evriće sedeći na nekoj novoj državnoj stolici.

Što da ne sede, kada Tadić sedi na stolicama predsednika države i šefa stranke, i to je po zakonu. Ustavni sud se oglasio nenadležnim za ovo pitanje, profesor Čupić je rekao da Tadić nije u sukobu interesa. I nije, on i nema nikakav interes, osim da se slika, istoga dana u Trgovištu gde obećava nasipe, u Simpu gde je svratio da oda počast Tomiću, u Vranju gde obećava da će im nabaciti posao šivenja odeće za vojsku Srbije, ne bi da krši svoja ovlašćenja, ali zna čoveka – Šutanovca, a i od strateške je  važnosti da se ljudi, Srbi, ne sele sa juga zemlje. Svi znamo zašto.

Onda je stigla vest da je predsednik “započeo“ posetu Kipru. Započeo znači da će ostati nekoliko dana, a jedino opravdanje za tako dug boravak u tako maloj zemlji je ako predsenik hoće da je obiđe peške, mada je zvanično rečeno da je tamo da unapredi privrednu saradnju između Srbije i moćnog Kipra. Prošlogodišnja razmena sa Kiprom iznosila je 15 miliona dolara; šta smo trgovali za 15 miliona, mi njima vagon malina, oni nama vagon limuna, pa to je manje novca nego što je koštala turneja po Kipru Tadića i njegove svite.

Velika vest iz sveta je da su američki naučnici prvi put kreirali sintetičku ćeliju, tj. stvorili su veštački život; za nas je to još jedno suvišno otkriće, jer mi ne znamo ni šta ćemo sa prirodnim životom, još nam samo treba veštački, da se i sa njime mlatimo.

Muzika u današnjoj emisiji:

Melody Gardot – Cry Wolf

Victor Deme – Djon Maya

Madeleine Peyroux – To Love You All Over Again

Najava 401. emisije 

Svetlana Lukić  

14.05.2010.

Juče je Angela Merkel rekla da od sudbine evra zavisi sudbina Evrope i ideja Evropske unije. Ako propadne evro, propala je i EU, rekla je nemačka kancelarka. Evropski lideri su održavali maratonske sastanke pokušavajući da spreče širenje požara koji bukti u Grčkoj, panika je i u Španiji, Porugaliji, Irskoj...

Kod nas to uopšte nije važna tema, osim što nas ministarka finansija teši kako imamo plan da sprečimo prelivanje krize iz Grčke u našu zemlju. Tadić, gnezdeći se u svojoj gluposti, priča o tome kako ima plan do 2020, koji se ovih dana dorađuje do najsitnijih detalja... Propustili smo da shvatimo značaj pada Berlinskog zida; tada su svi krenuli u jednom pravcu, a mi pravo u katastrofu.

Propustili smo najlepše godine Evrope, najlepše godine našega života. Sada se Evropa ljulja, a predsednik sa celom vladom bira da poseti moćni i nadaleko poštovani Azerbejdžan, da se još jednom zahvali njihovom diktatoru na podršci u odbrani teritorijalnog integriteta naše zemlje. Tadićev režim nije u stanju da odbrani ljude od Belog Timoka i Topčiderke, a hoće da odbrani Kosovo.

Situacija bi bila daleko bolja, sa tom bitkom za Kosovo, da smo uspeli da dobijemo Davinićev satelit. Moramo da platimo kaznenih 36 miliona evra Izraelcima. Ta vest nas je pomalo šokirala, ta cifra, ali sam negde, u dnu duše, verovala da je taj satelit možda bio namenjen boljim telekomunikacionim vezama, možda čak i pronalaženju masovnih grobnica po Srbiji, kad ono, satelit smo hteli da kupimo da špijuniramo NATO na Kosovu. Ne znam tačno šta, da li jelovnik američkih vojnika u Bondstilu, ili kretanje njihovih trupa, pa da im postavljamo zasede i postepeno oslobađamo najskuplju srpsku reč. Cena odbrane Kosova iz dana u dan postaje sve više izražena u evrima i dolarima, čija naplata se, naravno, isporučuje svima nama.

Šutanovac kaže da njegovo ministarstvo neće ništa da plati, nego je to dužan neko drugi, a ko – pa Svetozar Marović. On je bio šef savezne vlade u doba kada je Davinić bio ministar vojni SCG. Opet jedan zli Crnogorac. Kao da je on postavio Davinića, a ne Koštunica, tj. Mlađan Dinkić, koji sada ćuti kao zaliven. Slavno tužilaštvo tek sada javlja da će pokrenuti postupak; a šta su čekali četiri godine, da neko digne Izrael u vazduh, pa da nas oslobodi bede.

U međuvremenu, u Hrvatskoj su dvojica bivših amabasadora osuđena na robiju: bivši ambasador u SAD i UN osuđen je na godinu i po dana zatvora, jer je 93.000 evra (što je malo više nego što su  Bajatovićeva mesečna primanja) potrošio u privatne svrhe, a drugi, bivši ambasador u Libiji, osuđen je jer je hrvatskim radnicima nabavljao alkohol, čiju upotrebu je Gadafi zabranio, čime je ambasador povredio odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. Ali, Hrvati su nadomak EU i znaju da je EU, posle iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, rešila da reforma pravosuđa više nikada ne bude poslednji nego prvi zadatak zemlje koja hoće da uđe u EU. Ovde su, od DS-a do LDP-a, vadili oči svakome ko je rekao da je naša tzv. reforma pravosuđa urađena na hohštaplerski način. A sada se postrojavaju, od ministarke Malović pa nadalje, čekajući delegaciju EU koja ima neka neprijatna pitanja o toj njihovoj reformi.

I dok Tadić i Sonja Liht čekaju odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu, da krenu u konačan napad i obezbede nove razgovore o statusu Kosova, predsednikova savetnica Gordana Matković kaže da u Srbiji 700.000 ljudi gladuje, i dodaje da je predsednik upoznat sa tim podatkom, ali ga brani, jer kaže, on nema izvršnu vlast i to treba da radi vlada koju je, kao što je poznato, Cvetković napravio sam samcijat i uzurpirao svu vlast u zemlji.

U Srbiji su u jednome danu, na najstrašniji način, zbog nekoliko hiljada dinara, u svojim krevetima ubijene tri starice u dubokoj starosti. Jedna od njih je pre toga i silovana. Momci se snalaze kako znaju i umeju. Sada da ih neko dovede pred sud, video bi da su izrasli u ljude koji ne razlikuju dobro i zlo, da su nesposobni za suđenje.

Kada sam čula za ovu masovnu grobnicu u Raškoj, pomislila sam da bismo na nekom imaginarnom suđenju svima nama, svi morali biti oslobođeni i smešteni u neku veliku instituciju, jer više nismo u stanju da razlikujemo dobro od zlog. Naučnici na Jejlu su utvrdili da bebe već od 6 meseci razlikuju dobre i loše lutke i loše udaraju po glavi. Zato su naše bebe, koje su izmilele na ovo prolećno sunce, jedine koje među nama liče na ljudska bića; mi ostali hodamo okolo kao senke.

Muzika u današnjoj emisiji:

Kings of Convenience – Homesick

Paolo Nutini – High Hopes

Najava 399. emisije     

    

Svetlana Lukić   
16.04.2010.


Sve više događaja pokazuje da smo i mi deo sveta, vulkan koji je proradio na Islandu rasuo je pepeo širom severne Evrope, aerodromi ne rade, pa su avioni koji su se zatekli u Beogradu zarobljeni. Dok se prašina ne slegne, Surčin je lider aviosaobraćaja na Balkanu. Zemljotresom u Čileu neki uvoznici papirne galanterije su objasnili poskupljenje svojih proizvoda, u dalekom ali prijateljskom Čileu je srušena jedna fabrika i šta ćemo, kud ćemo, moramo da povećamo cene papira za 25 odsto. Ne znam kojim argumentima je novi ministar poljoprivrede Saša Dragin obrazložio svoju kretensku tezu da će Srbija uskoro postati evropski lider u preradi morske ribe.

Zašto, Saša dušo, morske ribe – jel zbog Svetog Nikole, posta, ili zato što rečne nemamo, jer malo-malo, pa neko pusti otrov u reke i potamani ono malo što po njima pliva. Pre neki dan je nastao pomor ribe u Banji Vrujci, čistili su hotelski bazen, tako reći đakuzi, i ispustili vodu koja je usmrtila pola tone ribe... Stanje će se naglo popraviti, jer od 1. aprila su uvedene dve nove civilizacijske tekovine: ekološka taksa za koju je mudri Oliver Dulić, koji se u javnosti predstavlja i kao ministar za ekologiju, rekao da će odmah biti uložena u ekološku zaštitu, ma šta to značilo. I drugo, u 26 zemalja sveta smo poslali tzv. ekonomske diplomate koji će ubeđivati strane partnere da ulažu u Srbiju, koja je, kao što znamo po konkurentnosti na zavidnom 93. mestu. A na tako bednu poziciju nam se žali, ko bi bio logičniji nego predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost, Božidar Đelić. Ekonomske diplomate i diplomatkinje, sve od reda mladi kadrovi kao Jeremić, hvalili su se da su prošli sve obuke, obučavala ih je i BIA, koja ih je učila kako da ne odaju ni jednu tajnu i da izbegavaju susret sa strancima.

A-Mazing Laughter, a sculpture by Yue MinjunOsim nas i nesrećni Makedonci imaju ekonomske diplomate, za nekoliko meseci su potrošili više od pola miliona evra, a nisu napravili ni jedan posao. A ako kojim čudom neko od mladih ekonomista i ekonomistkinja i privede nekog investitora, proći će kao i onaj Južnokoreanac koji je kupio Zastavu elektro u Rači Kragujevačkoj. Platio je tri miliona evra, a onda su radnici rešili da ga nasankaju. Svi radnici, njih 265, koji su prošle godine štrajkovali, danima blokirali prugu Beograd-Niš, štrajkovali glađu, rešili su da uzmu otpremnine, po jedno 6-7.000 evra, a da onda svi odu na biro rada i čekaju da im maca Koreanac dođe na vratanca – stalo mu je da što pre pokrene proizvodnju i moći će da ga ucenjuju za platu... Nisu više ni oni naivni, prošli put ih je prevario neki konzorcijum koji ih je kupio za male pare i nije im davao ni platu ni posao. Jedan pod šefova tog konzorcijuma je i muž predsednice parlamenta.

Slušala sam nekog iz sindikata kako priča da su nekada oni u Rači pravili neke kablove, lagere, šta li, i kaže da sve što se kotrljalo po bivšoj SFRJ kotrljalo se zahvaljujući njima. A 70-ak radnika Zastave je zbog napora i psihičke torture, tj. rada od 7 do 3, koliko ih terao da rade novi vlasnik, Fiat, odlučilo da da otkaz. Neće oni koji su izvozili kola u Ameriku, pravili sve što ima volan u SFRJ, da rintaju i samo sklapaju delove koje pravi neko drugi. O kragujevačkim radnicima koji prave oružje neću da pričam, sve je to radnička aristokratija koja više nije u stanju da napravi ni privezak za ključeve od kola.

Mi više nismo u stanju da radimo, odučili smo se i od onoga što smo znali, istrulili smo od stajanja i brbljanja o velikim temama, kao što je smrt političkog i vojnog vrha Poljske. Odlična tema za kafanske razgovore: koliko je puta pilot pokušavao da sleti, kakve su performanse tog Tupoljeva, ko je kriv, pilot ili ruski kontrolori leta, kako je moglo da se desi da pilot, ili sam Kačinjski, insistira da slete, bez obzira na gustu maglu. Odgovor je dao u Politici stručnjak za vojna i ostala oružana pitanja, Miroslav Lazanski. Odgovor leži, kaže, u poljskom nacionalnom mentalitetu. Poljaci su veliki i ponosan slovenski narod, koji jedini pored Srba imaju ono što se zove inat. Pilot, nacionalno ponosan, želeo je da pokaže da se poljski piloti ne boje ničega, pa ni magle. Proradio je poljski nacionalni inat i desilo se to što se desilo.

Kazimjež Brandis je u svojoj knjizi Nestvarnost napisao i sledeće: U Poljskoj postoji kompleks provincijalizma, ponekad se u njemu ogleda neki ogorčeni ponos, pomalo perverzan. Poljaci, naravno znaju i sebi da se rugaju. To podseća na odlike posrnulih porodica u kojima se članovi podsmevaju sopstvenim nastranostima i propasti, ali mogu da žive samo u svom krugu. Takav krug se vremenom stešnjava i najzad postaje da bude jasno šta se u njemu dešava iz nužnosti, a šta po sopstvenom izboru... Poljska je propala ne zato što je poljski narod previše voleo slobodu, nego zato što je jedan deo nje previše voleo sebe.

A kod nas traje i dalje velika glupost i pokvarenost, još samo cinici govore o reformama, sve zaudara na bezakonje, jedini zakon koji ovde važi je zakon entropije, a znate da se po Drugom zakonu termodinamike nered ili entropija uvek i samo povećava. To se desilo u Mađarskoj u kojoj je praktično dvotrećinskom većinom pobedila konzervativna desnica. Socijalisti imaju samo dva poslanika više od neofašističke stranke Jobik, čiji lider sebe predstavlja kao borca protiv najvećih napasti: Jevreja i Roma. Obećao je da će u mađarski parlament ući u uniformi mađarske Garde. Ako ovako nastavi, DS će proći kao mađarski socijalisti.

U međuvremenu, u Srpsku naprednu stranku je prešao jedan od Tadićevih najbližih saradnika, Vladimir Cvijan, odličan pravnik, koji je rekao da se tek sada našao na pravom mestu. Ušao je u stranku čiji je zdravstveni savet iz Leskovca povodom Dana Roma izdao saopštenje u kome se kaže da je dokazano da je stupanje u brak Romkinja od 13 do 15 godina „indikator niskog morala i izopačenosti te socijalne sredine.“

Muzika u današnjoj emisiji:

Antony & The Johnsons - Soft Black Stars

Charlotte Gainsbourg - Heaven Can Wait

Sade - The Moon & The Sky

Emisija Peščanik, 16.04.2010.

Najava 398. emisije    

Svetlana Lukić  

09.04.2010.

Vidim da su se mnogi uzbudili zbog prostačenja u skupštini: džukele, pijandure, narkomani i ostali atributi razmenjivani su među bivšim, sadašnjim i budućim ministrima. Razredna, Slavica Đukić-Dejanović, zakazala je sednicu kolegijuma skupštine, na kojoj će se raspravljati o nevaspitanim narodnim predstavnicima. Oglasio se i čovek koga bi svaka majka poželela za zeta, između ostalog i zbog lepih manira, predsednik države, i ukorio ministre i poslanike zbog lošeg vladanja. Nastavnik psihologije je pozvao svoje bivše i sadašnje koalicione partnere da se upristoje, inače će da pljušte ukori. Ne kažem da primitivci naše političke scene ne treba da budu kažnjeni, ali glavni problem je u tome što je poslednjih godina baš taj nastavnik psihologije sa svojom strankom najodgovorniji što je ne samo od parlamenta, nego i od vlade i od države napravio mesto na kojim vladaju zakoni džungle; gde je tržište, političko, ekonomsko i svako drugo shvaćeno kao lovište u kome je jedina vrednost MOĆ, snaga, nekada fizička, nekada ekonomska, a najbolje je kada su ujedinjene.

U tom lancu ishrane ponekad Dinkić jede Mrkonjića, Dačić Dinkića, Jorgovanka Tabaković glođe Suzanu Grubješić, a Nada Kolundžija uživa, kao prava lepo vaspitana dama na dijeti, u gastronomskim kapacitetima svojih koalicionih partnera. Uvrede koje su jedni drugima uputili u skupštini su ništa prema uvredama koje svakoga dana, u svakom pojedinačnom slučaju, upućuju svojim građanima tretirajući ih kao marvu, kao one koje hrane tek toliko da prežive, da bi mogli da nastave da im sisaju krv.

Neko je predložio da se u skupštini uvede alko test, Velja Ilić je odmah doneo potvrdu da nije pijan, a onda predložio da se uvede i test na drogu. Na sve testove bi pristali, samo ne na test inteligencije i na test koji bi pokazivao ko je od njih najveći idiot. Bila bi to divna skupština i divna vlada, nigde nikoga, samo portiri i kafe kuvarice, i poneki vozač.

Neće biti pristojnijeg i inteligentnijeg skupštinskog saziva sve dok postoji tzv. imperativni mandat, tj. blanko ostavka i dok su poslanici Tadićevi, Nikolićevi, Dinkićevi i Palmini piončići, koje gazda stranke može svakoga časa da šutne i ukine mu pristup novcu i moći. Savet Evrope, čiji smo mi član, obavezuje sve svoje članove da ukinu sve nedemokratske institute kao što je blanko ostavka; ali mi imamo naš ustav, u čijem pisanju su učestvovali i Tadić i Dinkić i Nikolić, a ne samo Koštunica, koji im omogućava da poslanike drže na kratkom lancu. Zato se poslanici i ostali partijski kadrovi sramote gde god stignu pokušavajući da udovolje šefu. Nesrećna Verica Kalanović tako ovih dana otvara 4.600 metara puta od Kragujevca do Batočine, ministarka pravde kaže kako je dokaz da je reforma pravosuđa uspela to što je sud brzinom svetlosti završio proces protiv onog čoveka koji je udario Velimira Ilića i osudio ga na dve godine zatvora. Ministarka u liku dobre Tadićeve devojčice lupeta, jer joj je traženo da brzo, brzo pokaže neki uspeh i onda ona izabere da istakne baš ovaj slučaj kao dokaz pravednog i efikasnog sudstva. To je kao kada bi Božidar Đelić rekao da je dokaz uspešnosti evropskih integracija to što je Vuk Jeremić stalno u Briselu, ili kada bi miniistarka finansija rekla da je dokaz da izlazimo iz ekonomske krize to što firme Srđana Šapera, Nebojše Kristića i Dragana Đilasa dobro posluju.

Drugo uzbuđenje izazvalo je otkazivanje konferencije Srbija sa jakim saveznicima ili neutralna, koja je otkazana zbog intervencije ruskog ambasadora Konuzina. A što da ne interveniše, proćerdavaju nas za Kosovo, daju nam kredit. Pa i Kinezi su tražili da cenzurišemo kineski film na festivalu u Beogradu, u američkoj ambasadi su pravili poslednju vladu, mi smo banana država kao što i treba da budemo. Nama sloboda nije potrebna. Kao što je rekao jedan mladi Hitlerov nacista - najzad smo se oslobodili slobode.

Muzika u današnjoj emisiji:

King Candy – Simple Twist of Faith

Antony & the Johnsons – Dust and Water

Muse – Resistance

Stacey Kent – Bookends

                                Peščanik, 397. emisija: Ruža na asfaltu

Maloprije smo pravili naslovnu stranu na kojoj će biti predsjednik Tadić koji četkom farba zid na kojem piše Genocid... To je ono tragično što se desilo u meni, ja sam mladalački verovala da čovek gordo zvuči. Sad toga više nema, a to je rupa u čoveku dublja od bunara i nepresušnija za jad. 

Gosti: ekonomista Miodrag Zec, novinar Senad Pećanin, Bojan Bajić iz Naše stranke, Maja Stojanović iz Inicijative mladih za ljudska prava, godišnjica opsade Sarajeva

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                              Peščanik, 396. emisija: Yesterday is here

U centru Beograda još uvek stoje srušene zgrade iz kojih raste kiselo drvo, kao crne kutije koje pamte katastrofu.

Gosti: profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, Ljiljana Palibrk, direktorka Šumadija presa, ekonomista Miroslav Prokopijević, novinari Petar Luković i Ljubomir Živkov, godišnjica bombardovanja SRJ 

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković 

                             Peščanik, 394. emisija: Kontrola štete

Sada se vodi poslednji rat, rat za istorijsko nasleđe... Oko smrti nema dogovora. Ljudi se mogu dogovarati samo ukoliko uvaže da postoje stvari oko kojih nema dogovora...

Gosti: novinar Dimitrije Boarov, advokat Srđa Popović, sociološkinja Vesna Pešić, Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i književnica Dubravka Ugrešić.

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                       Peščanik, 393. emisija: Vesela apokalipsa

Problem je u tome što se ljudska prava ne beru na drvetu, nego morate mnogo da se trudite da bi sve to zajedno uopšte uspelo… Kao da želimo da ulepšamo ono što je sumorno i teško i tako napravimo veselu apokalipsu, da plešući odemo u propast.  

Gosti: ekonomista Miroslav Prokopijević, Saša Gajin iz Koalicije protiv diskriminacije i književnik Végel László

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković 

                                    Peščanik, 392. emisija: Jaruga

Jedan od anarhista opisuje: Neki Raša sa brojem 0237 mi je oko vrata stavio vezicu koja se nalazila na pendreku i okretanjem mi je stezao oko vrata… Ništa bolje skoro nisam pročitao od jednog aforizma - ako budemo usvojili rezoluciju o Srebrenici sa rečju genocid, kako ćemo Mladiću izaći na oči?

Gosti: advokat Srđa Popović, Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava i sociolog religije Mirko Đorđević

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković 

                                   Peščanik, 391. emisija: Escobar

Ako jednog čoveka ubiju samo zato što je bio druge vere ili nacije, to je za mene već gotov genocid. Jedan je dosta... Ovo ekonomski neće biti laka godina i ne znam šta pre treba rekonstruisati - Gazelu ili vladu… Ispada da su jedini dosledni u Srbiji - Obraz, Naši i Vojislav Koštunica. A svi ostali, će se dogovorimo…

Gosti: novinari Miloš Vasić i Miša Brkić, psiholog Žarko Korać

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                                  Peščanik, 390. emisija: Destruktivni gen

DS hoće da nas na svoj način dovede do obećane zemlje, Evropske unije. Velika američka porodica Doner krenula je sredinom 19. veka u obećanu Kaliforniju, ali je na putu zaglavila u snegu. Kad im je ponestalo hrane počeli su da jedu jedni druge, tako je u sunčanu Kaliforniju stigao svaki drugi član porodice Doner.

Gosti: ekonomsita Vladimir Gligorov, sociološkinja Vesna Pešić, novinar Teofil Pančić, osnivači DS-a Desimir Tošić i Slobodan Inić, advokat Srđa Popović, pisac Végel László, psiholog Žarko Korać

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković 

                                    Peščanik, 389. emisija: Maškare

Ako imamo nekoliko hiljada bezbednosno-interesantnih sudija, onda tek ne znam u kakvoj zemlji mi to živimo... Predlažem referendum na kome ćemo da se izjasnimo da nemamo teritorijalnih pretenzija na površinu Meseca... Okrećemo se participativnoj demokratiji koja izgleda tako što ćemo da stanemo na livadu i izvičemo zakon.

Gosti:  profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, dramska spisateljica Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                   Peščanik, 388. emisija: Big Blues

Gosti: advokat Srđa Popović, istoričarka Branka Prpa, profesor Žarko Puhovski, dečak Vasa

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                     Peščanik, 387. emisija: Loše.

Kao da imate božićno drvo u kući, a niko se ne raduje. Sve svetli, sve je okićeno, ali atmosfere nema, nema ručka, svi su posvađani. To je pobeda Tome Nikolića. Znači, on je prevario birače, a birači će da prevare EU. 

Gosti: Žarko Korać iz SDU, Boban Stojanović iz Kvirije, Borka Pavićević iz CZKD, novinari Teofil Pančić i Dimitrije Boarov, profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Ljubiša Rajić, reditelj Želimir Žilnik

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                   Peščanik, 386. emisija: Ambrozija

Jedan je životni bilans. Jedan je završni račun. A svi prave neke prolazne račune i stalno su na dobitku. Tito se na vreme rodio i na vreme umro. I sada svi hoće da budu Tito. Pa ne može. Još su mladi, a već stigao račun.

Gosti: ekonomista Miodrag Zec, psiholog Aleksandar Baucal, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                  Peščanik, 385. emisija: Lale za finale

Šta hoćeš, Lukoviću, pa 19-og već možeš da putuješ u Evropu, kukali ste tolike godine, a sad opet niste zadovoljni. Pa nisam zadovoljan i nikad, šta god da mi date, neću biti zadovoljan. Kad mi objasnite zašto nećete da obeležite 11. juli kao Dan sećanja na Srebrenicu, onda možemo da razgovaramo.

Gosti: Biljana Kovačević-Vučo iz Yukoma, antropološkinja Svetlana Slapšak, novinari Željko Bodrožić i Petar Luković

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                         Peščanik, 384. emisija: Grip, bog i Vukovar

Zbog čega smo se plašili da na našoj kablovskoj televiziji imamo hrvatske kanale. Nije valjda neko očekivao da će oni u vreme ispraćaja našega patrijarha govoriti pogrdno o njemu. Kakva je to paranoja? Da li to znači da smo mi spremni da uradimo tako nešto.

Gosti: profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, Velimir Ćurgus Kazimir iz Medijske dokumentacije Ebart; Helsinški odbor, socijalne ustanove u Srbiji: Ivan Kuzminović, Ljiljana Palibrk, Milena Jerotijević

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                              Peščanik, 383. emisija: Nešov ekvilibrijum

Čitave devedesete bile su okretanje tradicionalnim vrednostima i to se nije završilo bog zna kako dobro. E, onda je sada lek za to - još više tradicionalnih vrednosti. Ima u Felinijevom Kazanovi neka žena koja je malokrvna i onda dođe doktor i pusti joj krv. Tako da je to lečenje puštanjem krvi malokrvnima.

Gosti: student Miloš Ćirić, novinar Miša Brkić, pisac Vladimir Pištalo 

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković 

                                Peščanik, 382. emisija: Kvočka

Ovde može da se napravi meksička demokratura, kada ne može da se promeni glavna stranka. Savladali su tehnologiju vladanja iznutra, a počinju da prave neprilike spolja, kao što je radio Milošević.

Gosti: sociološkinja Vesna Pešić, pisac Vladimir Arsenijević, stručnjakinja za marketing Nadežda Milenković

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                       Peščanik, 381. emisija: Povratak stare dame

Hiljade njenih žrtava još nije sahranjeno, a ona se ušetala u Beograd kao ostarela operska diva, kao Marija Kalas koja se vraća u svoj pariski stan. Komšije su uzbuđene zbog slavne komšinice, a parking servis je sklonio kola stanara i napravio prostor za limuzinu stare dame.

Gosti: Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, novinari Dimitrije Boarov i Slobodan Pavlović, pisac Végel László

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                     Peščanik, 380. emisija: Razglednice s ljetovanja

U Rusiji je glavni pokretač strah, a strah ubija svaki život, svaki um, svako plemenito kretanje duše. Mučno je i teško živeti u Rusiji čoveku koji voli istinu, bližnjeg svoga, koji podjednako u svim ljudima vidi dostojanstvo i nezavisnost. Zato je ruski društveni život lanac uzajamnih tlačenja. 

Gosti: istoričarka Dubravka Stojanović, sociolog Ivan Kuzminović, promocija u Obrenovcu: Mirko Đorđević, Žarko Korać, Teofil Pančić; književnica Dubravka Ugrešić čita Razglednice s ljetovanja

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                     Peščanik, 379. emisija: Klistir

Napravili su strašan džumbus, slomili su kičmu građanskoj Srbiji, izlupali šamare, da bi zatvorili jedne novine. A sad ni te novine nisu uspeli da zatvore. A šta su uspeli da urade? Kao da su uradili klistir i očistili sve ono što im je pravilo grčeve u stomaku, a to smo mi.

Gosti: ekonomista Miroslav Prokopijević, Filip Ejdus sa FPN, sociolog Vladimir Ilić, knjževnica Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                   Peščanik, 378. emisija: Ridikuli

Ubistva i haos na beogradskim ulicama treba da zaustave liberalizaciju viza. Ruski kredit od milijardu evra treba da odgodi primenu prelaznog trgovinskog sporazuma i politički dogovor o rekonstrukciji BiH.

Gosti: novinar Boris Dežulović, istoričar Nikola Samardžić, advokat Srđa Popović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                           Peščanik, 377. emisija: Neprekinuta nit 

Javnost je prvi put pogledala u svoju utrobu i ono što se nije pokazivalo javno sada se rodilo, nakazno. Posle 20 godina je i građanima Srbije postalo jasno šta se zbiva ... Ne razlikuje se ispoljavanje drugačijeg mišljenja od ispoljavanja drugačije pesnice ... Ja više nikad neću šetati!

Gosti: Žarko Korać iz SDU, profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, Biljana Kovačević-Vučo iz YUKOM-a, Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, Borka Pavićević iz CZKD 

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                      Peščanik, 376. emisija: Još jedan običan dan

Čim sam videla Amfilohija, znala sam da od parade nema ništa... Javno informisanje je za svaku demokratsku državu neka vrsta infrastrukturne delatnosti, kao telefon, vodovod, takve stvari. Ako nema slobode štampe onda nema ni demokratije.

Gosti: profesor prava Vojin Dimitrijević, sociološkinja Vesna Pešić i novinari Tatjana Tagirov i Miloš Vasić

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                           Peščanik, 375. emisija: Japi Varvari

Da ima neko pametan sa strane, on bi ukinuo ovu zemlju. Ne vidim u čemu je svrha postojanja ove zemlje. Em što te godinama mrze, vrlo zasluženo, em te sad zajebavaju zbog predsednika. Zezaju te, pa te rasturaju.

Gosti: novinari Petar Luković i Teofil Pančić, Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, ekonomista Vladimir Gligirov

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                            Peščanik, 374. emisija: Tegla meda

Jedan od naših problema je otpor modernizaciji koja se nekoliko puta desila u našoj prošlosti, a mi nismo imali vremena da osetimo njene pozitivne posledice... Naša deca uče veštine koje ne da im neće biti korisne kada budu građani EU, nego će biti kontraindikovane, one će biti kamen oko vrata... Moramo da počnemo da razmišljamo o sebi i razmišljajući o sebi da menjamo i način mišljenja...

Gosti: istoričarka Dubravka Stojanović, psiholog Aleksandar Baucal, retrospektiva devete sezone

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                   Peščanik, 373. emisija: Ko se seća Spomenke Jović

Imaš sve preduslove da uđeš u istoriju i da te svi pamte po nečemu dobrom što si uradio za zemlju. Ali ne, ti imaš ambiciju da budeš na vlasti 40 godina i da ne uradiš ništa...

Uopšte više ne slušam šta priča Boris Tadić, odlučio sam da smo nas dvojica, potpuno privatno, u svađi...

Gosti: ekonomista Miroslav Prokopijević, Stevan, Sofija, Miloš, novinar Petar Luković

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                          Peščanik, 372. emisija:  Zagrli medveda

Imaš klince koji dolaze na Exit iz Splita u Novi Sad kao da dolaze u Helsinki. Oni snimaju karton siti, ćirilične grafite, ne zato da bi rekli „vidi, četnici“, nego je to njima potpuno novo. Možda oni uspiju ono što smo mi mislili da imamo, a nismo.

Gosti: novinar Miloš Vasić, psiholog Žarko Korać, istoričarka Dubravka Stojanović, novinari Teofil Pančić, Miša Brkić, Boris Dežulović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                           Peščanik, 371. emisija: Glosarijum

Za svakog političara biti komičan je gore nego biti nesposoban ... Ne zavaravajmo se da u jednom periodu možemo biti opsednuti prošlošću, a da se u drugom možemo okrenuti budućnosti, bez ozbiljnog uvida u to šta je bilo, kad je bilo i naročito zašto je bilo ... Jednom bi Brisel mogao da se sažali i da kaže – evo, vi ste u EU, a mi bismo onda pitali – a zašto?

Gosti: novinar Dimitrije Boarov, Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava, književnik Végel László, učesnici konferencija Antifašizam u Srbiji i Levica u Srbiji danas.

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                            Peščanik, 370. emisija: Ne dam se!

Država mora da napravi neki bilans, a njen je bilans rđav, to je nizlazna linija koja traje 20 godina i koja se nastavlja... Boris Tadić je izjavio da smo mi dalji od Evrope nego ikad, to je tačno, ali on sam je stavljao prepreke za ulazak Srbije u Evropu... Glavni ljudi kažu - malo ubij pedera, malo nož, žica, sve je to ljudski, nije ništa strašno...

Gosti: Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, istoričarka Latinka Perović, advokat Srđa Popović, stručnjakinja za marketing Nadežda Milenković

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                             Peščanik, 369. emisija: Klipani

Zašto nikad nije podnesena prekršajna prijava protiv Crvenih beretki kada su držali neprijavljene demonstracije i ometali saobraćaj?... Radi se o ograničavanju slobode govora preko policijskog obezbeđenja... Ovo je politička poruka – nije nam potrebna vaša misao, vaše tribine, ljudi vas ne vole, neće vas...

Gosti: psiholog Žarko Korać, profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, sociološkinja Vesna Pešić, književnica Biljana Srbljanović

Voditelji: Sofija i Miloš

                            Peščanik, 368. emisija: Televizovanje

Više neću da glasam, više neću da izlazim na izbore ... Niko nije zaslužio takvog oca nacije kakav je Dobrica Ćosić ... Da li je Srbin komunista još uvek Srbin? ...

Gosti: Biljana Kovačević-Vučo iz JUKOM-a, psiholog Žarko Korać, književnica Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                            Peščanik, 367. emisija: Sidro

Vlada se urušava pred našim očima, ona nema mandat sa izbora, već kod predsednika države... Ljudi koji vode državu mi nisu saveznici, oni rade sve protiv mene... Neko je pisao nedavno kako je vlast u Srbiji danas možda i najstabilnija vlast na evropskom kontinentu. I to nije neistina...

Gosti: Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, ekonomista Vladimir Gligorov, novinar Teofil Pančić, istoričarka Dubravka Stojanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                           Peščanik, 366. emisija: Varjača

Porodice ubijenih radnika RTS-a prozrele su tamne sile što su stajale iza Milanovića, one jednostavno žele da sve krivce pošalju iza brave. Takav njihov zahtev u ovakvom društvu svima izgleda sumanuto... Čovek, kaže Isus, vaskrsava svakoga dana ako je budan za duh istine, u reči vaskrsava koju tvori, u delu vaskrsava samo ako ne živi svoj život, nego živi makar malo i za drugoga... Mi smo zalutali, mi moramo da obnovimo ovo društvo i moramo individualno, svako za sebe da preispitamo svoje postupke i način na koji se ophodimo jedni s drugima...

Gosti: Miroslav Bojčić, Lakić Đorović, publicista Mirko Đorđević, sociolog Ivan Kuzminović, advokat Srđa Popović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                            Peščanik, 365. emisija: Eugenika  

Ne postoji gen za biti čovek, najveći broj gena delimo sa kvascem ... Toliko se njih popelo na slabašno drvo demokratije i privrede da mora neko da padne ili da skoči ili da se drvo rascepi ... Ne zna se ko je luđi, da li vlast ili narod, potpuno raspamećena trka ...

Gosti: Romi Beograda, Saša Gajin i Goran Miletić iz Koalicije protiv diskriminacije, biolog Biljana Stojković

Četvrtasti sto: Vladimir Gligorov, Miodrag Zec, Miša Brkić; novinar Petar Luković

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                         Peščanik, 364. emisija: Totalni remont  

Ta neka najobrazovanija Srbija, koju smo uvek zvali Demokratska stranka, u stvari se pokazala kao osnovni izvor korupcije, tajkuna i neodlučne politike, mi nemamo čemu da se nadamo od nje. Ali istovremeno, nemamo ni kud... Srbija je zemlja u kojoj bi Sizif morao da gura kamen nizbrdo... Sa krizom je moja svijest domaćice potpuno pomućena, ali ideologija mi govori da je nešto krivo, jer to je opet ideologija nametanja krivice, svi smo mi krivi, evo, mi sad moramo stegnuti kaiš. Ko? Ko mora stegnuti kaiš? Jesam li ja trošila? Jesam li ja dobila?...

Gosti: sociološkinja Vesna Pešić, pravnica Vesna Rakić-Vodinelić, profesor ekonomije Miodrag Zec, književnica Dubravka Ugrešić

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                      Peščanik, 363. emisija: Troprstaši 

Ovo je bila proslava bombardovanja, budući da su nastupale ličnosti koje su arhitekti zločinačkog poduhvata... Stid je nešto što mora biti uključeno u javni diskurs, a pošto toga nema, Dobrica Ćosić će nastaviti ono što je radio već 30 godina i svaki put na novom obratu će dokazivati da je prethodno bio u pravu...

Gosti: istoričar Nikola Samardžić, Stevan, Sofija, Miloš, profesorka antropologije Svetlana Slapšak, filozof Pavle Rak

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Luković

                         Peščanik, 362. emisija: Sladoledžije   

Na površini jezera koje se zove Srbija imaš led i ne možeš da ga probiješ, samo možeš da izbaciš cevčicu da bi disao… Pripadanje Evropi nije priča koju priča o nekim milionima i milijardama koje samo što nisu stigle, nego je to priča o vrednostima koje smo potpuno zapostavili i sada se vrtimo u tom mulju bez ideje kako iz karantina u kome se nalazimo da izađemo...

Gosti: novinar Miša Brkić, Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, profesor prava Vladimir Vodinelić, asistent na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                                  Peščanik, 360. emisija: VITA MINIMA

Povlačenje zakona protiv diskriminacije sve aktere na našoj političkoj sceni čini smešnim i dotrajalim ... Ova vlada mora da podnese najrigoroznije konsekvence za sve što je radila u poslednjih šest meseci, a to znači da ona mora da padne ...

Gosti: profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, dramaturg Ivan Medenica, istoričarka Dubravka Stojanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                            Peščanik, 359. emisija: Milk 

Presuda je ogromna, ali glavna vest je da se Milutinović vraća iz Haga redovnom linijom JAT-a ... Mišković, Luka Beograd, prostorni plan – sve to ima veze sa 8.000 ubijenih muslimana u Srebrenici ... Mi smo kao ona patka koja uporno guta klizavu ribu, a ova joj izlazi na drugu stranu ...

Gosti: Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava, Borka Pavićević iz CZKD, dramski pisac Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                          Peščanik, 358. emisija: Naš Miladin  

Problem je spremnost Srbije da ni za jednu stvar ne odgovara, od Srebrenice do Miladina Kovačevića... Onaj ko unese plastični pištolj u zatvor, može da unese i pravi... U Austriji se otvaraju prodavnice za siromašne. Za mene je to socijalno odgovorna država...

Gosti: Biljana Kovačević-Vučo iz Yukoma, novinar Miša Brkić, Žarko Korać iz SDU, profesor evolucije Nikola Tucić

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                         Peščanik, 357. emisija: Ribari ljudskih duša 

Kad smo već paralelni u kulturnom, političkom, društvenom smislu, hajde da budemo paralelni i ekonomski, bilo da je to izdavaštvo, mediji, šta god. Znači, da se prave kooperacije, da se okupimo kod Borke i dogovorimo. Da ne budemo zavisni ni od Peconija, ni od Miškovića, iako ćemo živeti u njihovom svetu.

Gosti: ekonomista Miroslav Prokopijević, Velimir Ćurguz Kazimir iz medijske dokumentacije Ebart, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić, profesor Filozofskog fakuteta u Beogradu Aleksandar Baucal, književnik Végel László.

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                         Peščanik, 356. emisija : Deserta

Tako je bilo i 80-ih godina, da neko dođe i pita vas da li hoćete da budete predsednik vlade, a vi kažete  - hoću. Hoćete li da budete ministar finansija? Hoću. Hoćete li da budete guverner centralne banke? Hoću. Znači, vi imate neke lične ambicije, a ne razumete da dobijate neki javni posao.

Gosti: novinar Dimitrije Boarov, publicista Mirko Đorđević, ekonomista Vladimir Gligorov

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                               Peščanik, 355. emisija: Stanje nacije

Peščanik i ljudi koji su okupljeni oko njega nikada nisu napali nijedan sajt. Njima se ne dopadaju ideje Nove srpske političke misli, ali oni neće razbijati automobile njihovih autora. To je osnovna razlika.

Gosti: profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, istoričar Nikola Samardžić, novinar Teofil Pančić, advokat Srđa Popović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                Peščanik, 354. emisija: Arivista 

Fini ljudi ne usvajaju djecu bez roditelja, niti starce bez djece. Psi su jeftiniji... Peticiju potpisujem kao životinja. Jer, očito, samo kao životinja mogu računati na humaniji tretman. Kako u životu, tako i u smrti...

Gosti: psiholog Žarko Korać, Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, Petar Luković sa E-novina

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                            Peščanik, 353. emisija: Nova crkva

Uvek se nasmejem kada se pomene duhovno jedinstvo sa Rusijom… Ovo u čemu živimo nema ime, odnosno jedino ime mu je anomija, a to je nemoć da se imenuje o čemu se radi… Gladan čovek je politički miran, kao konj kome oduzmu zob, pa ga hrane samo senom - to je bezdušna ideja ove politike…

Gosti: novinar Ljubodrag Stojadinović, ekonomista Vladimir Gligorov, književnik Végel László, advokat Srđa Popović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                               Peščanik, 352. emisija: Anomija

Ova snažna reakcija pokazuje da je Đinđić sada zaista simbol i da ljudi, kad pokušate da im uzmete Đinđića, reaguju samoodbrambeno. Ovo je bila reakcija samoodbrane, reakcija tipa: mi ne vidimo Đinđićeve ubice, ali znamo da su tu...  Ja čak mogu da pratim neke osobe koje nisu u strankama, recimo neki ekonomski stručnjak, ili i neku nevladinu organizaciju – ako neko duže vreme podržava to što radi Vlada, Boris Tadić i cela ta ekipa, taj će da bude zapažen... Bojim se da će sada da dođe ona situacija kada će svi ljudi koji su bili hrabri i lično angažovani reći: e, pa sad je bilo dosta, svi se ugrađuju, hoću i ja da živim i da preživim...  Ne vidim budućnost kapitalizma u ovome što se događa, nema je. I u tome smislu, naravno, misliti Srbiju se mora drugačije, ona se prosto danas utapa u jednoj mnogo široj slici...

Gosti: istoričarka Dubravka Stojanović, sociološkinja Vesna Pešić, Biljana Kovačević – Vučo iz YUCOM-a, antropološkinja Svetlana Slapšak

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                           Peščanik, 351. emisija:  Sve nijanse sivog

Jesmo li mi dali povoda Rusima da nas smatraju za guberniju? Ako jesmo, onda to neko mora javno da kaže, a ne više samo da mi sumnjamo...  Srbija stagnira u borbi protiv korupcije, dok drugi žure. U toj relativnoj borbi padamo sa 80. mesta za nekih 13-14 mesta. Padamo, jer druge zemlje to rade sistematičnije, rade bolje...  Koštunica je voleo da odlazi u Hilandar, ono što su za Koštunicu bili manastiri, za Tadića su možda više smotre i vojne parade, on uživa u tome...  Koliko mi je lakše bilo dok je recimo Zoran Đinđić bio živ, on je bio kao neki reper, sada su to teške računice, za koga uopšte glasati i da li glasati, a najgora je ta bojazan da će se sve pretvoriti u jednu masu na kraju...

Gosti: novinar Miša Brkić, predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati, poverenik za informacije Rodoljub Šabić, kolumnista nedeljnika Vreme Ljubomir Živkov, filmski reditelj Stevan Filipović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                          Peščanik, 350. emisija: Apsana

Ova Vlada sve probleme kovertira za budućnost, sve odlaže i sve će to već neko uraditi, i dugove vraćati, i rešavati platni deficit, i restruktuirati javna preduzeća, nećemo mi, sve će to neko drugi. Po principu – od moje bolesti umiru samo drugi i baš me briga što umiru...Ono što nije uspeo Milošević da napravi od slobodnih novinara uspeo je ovaj divlji kapitalizam, danas su oni dospeli u dužničko ropstvo i zbog toga su prinuđeni da ćute o mnogim stvarima, da trpe vlasnike i da jednostavno ne rade ono što im profesija nalaže... Kao da smo u nekom azilu, ne za ludake nego za glupake. Juče pročitam kako Toma Nikolić kaže: ma, ko šljivi ovu Hilari Klinton, da je bila čestita zadržala bi muža... Problem je u tom kontinuitetu potpunog nesporazuma, nesporazuma sa ostatkom sveta i nesporazuma o tome ko smo mi, gde smo i šta mi u tome uopšte možemo.

Gosti: Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, novinar Željko Bodrožić, pisac Bora Ćosić, istoričarka Dubravka Stojanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                                Peščanik, 349. emisija: Biomasa

Kad pratim slučaj Bojana Krišta moram da priznam da sam potpuno fasciniran. Razmišljam, pa čekaj, majku mu, da li je moguće da sam ja baš toliki idiot...  Haris Silajdžić i Milorad Dodik su doveli BiH čak u situaciju teške krize prošle godine, kada je 80% stanovništva u anketama izjavilo da je rat ponovo moguć... Kad posmatrate i ovu divnu decu koja odlaze u svet na neke ekskurzije kao najbolji studenti, meni je užasno tužno i boli me kad se ozareni vrate i kažu: jao, kako je tamo divno, pa znate, ne sme da se pljuje na ulici... Ova odluka da se ne živi na mestu sramote i mestu zločina, jer ovde je zločin zakuvan, nije nikakav imperativ za sve. Ovaj narod ovde mora da čini nešto da bi pokazao svoj otpor...

Gosti: novinar Teofil Pančić, Bojan Bajić iz Naše stranke, teatrolog Ivan Medenica, pisci Bora Ćosić i Radomir Konstatinović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                           Peščanik, 348. emisija: Polovan narod

Kada govorimo o dokazima koje bi Hrvatska mogla da podnese, moguće je da će ih i pronaći, jer je 80 odsto transkripata koje je Bosna dobila u slučaju za genocid bilo zatamnjeno. Ako bi još samo pet odsto bilo transparentnije, otvorili bi se veliki problemi za zvanični Beograd... Sada je skoro izvesno da ne možemo da dobijemo status kandidata za članstvo u EU pre 2010. godine. Ovaj izveštaj to ne saopštava, ali njegov duh to govori... Takozvana reforma pravosuđa je jedna od tema koja se nažalost ciklično ponavlja već nekoliko desetina godina i koja nikad nije bila na zadovoljavajući način završena...

Gosti: profesor filozofije Žarko Puhovski, pravnik Vladimir Todorić, politolog Vladimir Pavićević, pravnica Vesna Rakić-Vodinelić

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                       Peščanik, 347. emisija: Peering

Ubistvo Pukanića je iznuđeni panični gest i vezan isključivo za njihove hrvatske stvari. Njega je trebalo ućutkati po svaku cenu pre nego što nešto kaže... Ne mislim da je izveštaj pohvalan za Srbiju, uopšte nije, ali je dobra vest za Srbiju i najbolji deo tog izveštaja to što je Hrvatska dobila datum zaključenja pregovora o pridruživanju. To je ono što se zove peering ili politika ugledanja, to je novi pokušaj Evropske unije... Pa će čika Velja da vam dođe pred izbore da vam asfaltira polovinu sela i kaže: e, sad da vidimo kako ćete glasati. Ako glasate za mene, onda dolazim i stavljam asfalt,  a ako ne glasate onda će kiša ovo što smo uradili za dva meseca da odnese i tako vam je. A ljudi ne shvataju da su to njihove pare....

Gosti: novinar Miša Vasić, Goran Svilanović iz Regionalnog saveta za saradnju, Zoran Ostojić iz LDP

Domaćice: Svetlana Vuković i Svetlana Lukić

                          Peščanik, 346. emisija:  Yes, they can

Poređenja između Obame i Zorana Đinđića su neizbježna, to su ljudi sličnog intelektualnog profila, energije, optimizma, spremnosti da nešto urade, sposobnosti da oko sebe okupe sjajan tim, sve su to neke stvari o kojima ljudi treba kod nas da razmišljaju... Ovde se politika nikada nije videla kao posao, ovde se ona videla kao ljubav, kao strast, kao mržnja, dakle, pre svega na jednom potpuno emotivnom planu. Pa sad malo volimo jednog vođu, pa ga posle ne volimo, pa ga onda ubijemo, pa onda volimo sledećeg i tako dalje...

Gosti: pisac Vojislav Pejović, Pavle Rak, novinar Dimitrije Boarov, istoričarka Dubravka Stojanović

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                           Peščanik, 345. emisija:  Službeni optimizam

U našoj javnosti ne postoji dovoljno saznanja o dubini ekonomskog poremećaja koji je nastupio. Prvo su Vlada i zvaničnici rekli: to se nas ne tiče, mi smo jedno bezbedno ostrvo na koje to neće uopšte delovati… Tako da je to simptom nečega šireg, a to je nešto što je za mene neobjašnjivo – u Srbiji vaskrsava nacionalsocijalizam, o Hitleru se lepo govori, o okupaciji isto, o Nediću se govori kao o nekom spasiocu srpstva…

Gosti: ekonomista Miodrag Zec, pravnik Vojin Dimitrijević, novinar Teofil Pančić i reditelj Milutin Petrović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                        Peščanik, 344. emisija: Just watch me

“Kada to sa parama postane najvažnije, prestaje da bude razumljivo, prerasta skoro u kvantnu fiziku ... U toj priči je Dačić porodični siledžija koji ženi ili deci govori „sad mi se izvini što sam morao da te bijem“ ... Ako Tadić ima neki cilj, to je da se kruniše...”

Gosti: ekonomista Miroslav Prokopijević, teoretičarka marketinga Nadežda Milenković, pravnica Vesna Rakić-Vodinelić, sociološkinja Vesna Pešić, advokat Srđa Popović i dečak Vasa

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                       Peščanik, 343. emisija: Basket sa Dačićem

“Politički angažman na kakav smo navikli je obesmišljen političkom situacijom ... Nedić i brat mu Milutin napisali su uoči Drugog svetskog rata manifest Homogena Srbija, koji su tvorci Memoranduma bukvalno prepisali ... Radikali su vojnička organizacija, sa glavnim odborom kao generalštabom...”

Gosti: pisac Marko Vidojković, publicista Mirko Đorđević, pravnik Saša Gajin, istoričarka Latinka Perović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

„Još samo da predsednik kaže „nisam vlastan“, pa da završimo tu priču o proevropskom predsedniku ... Kada vidim Tadića i Vuka Jeremića zajedno, to me podseća na zagrljene Miloševića i Stambolića sredinom 80-ih ... Trebalo je da potpišu nacionalno pomirenje 5. oktobra, da svima bude jasno“.

Gosti: psiholog Žarko Korać, Velimir Ćurgus Kazimir iz Ebart dokumentacije, Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

Peščanik, 341. emisija: Amnezijator

“Zamislite kako bi vam bilo divno ovih dana u Srbiji da ste ultradesničar i rasista... Moje pitanje građanima Srbije glasi: bojite li se mraka?... LDP je nažalost postao one man band, tehnika - dvojka, umjetnički dojam - nula...”

Gosti: Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, Biljana Kovačević-Vučo iz Yucoma, novinar Miša Brkić, istoričar Nikola Samardžić

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

Peščanik, 340. emisija: Krivično delo Biljane Srbljanović

“10 godina robije za pokušaj ubistva žandarma, a Mediću iz Škorpiona 15 godina za streljanje muslimana... Mi imamo neke ciljeve koji su zapravo potpuno besciljni... Na velika vrata u kulturni život Srbije vraća se Nada Popović-Perišić...”

Gosti: sociološkinja Vesna Pešić, pravnik Marko Milanović, izdavač Dejan Ilić, književnica Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković