Deseta sezona (2009-2010)

Svetlana Lukić  

04.06.2010.

Godinama smo kada nešto nije u redu, govorili kako nema političke volje da se nešto uradi, to je važilo i za hapšenje ratnih zločinaca i za donošenje zakona koji regulišu imovinske odnose.

Sintagmu politička volja sve ređe koristimo jer više ništa ne znači. Svi kipte od obilja političke volje da urade sve što bi donelo mir u svetu, ljubav među ljudima i sačuvalo planetu. Pa šta onda nije u redu? Naravno, mnogi od tih koji kažu da imaju političku volju, lažu, a drugo, i kada imaju volju da nešto urade, za to su nesposobni. Mnogo se nakupilo, i na Andrićevom vencu i u opštinama po srpskim varošima, polupismenog i nesposobnog sveta.

Vladajuća DS se godinama hvalila da je njena prednost u odnosu na sve ostale to što za svako ministarsko mesto imaju po nekoliko sposobnih kandidata. To nikada nije bilo tačno ali sada je već bolno gledati koliko su DS-ovi kadrovi na državnim funkcijama nesposobni. Osim toga što su, bar većina njih, ili lažovi ili lopovi, a najčešće, oba.

Samo u nekoliko poslednjih dana pročitala sam nekoliko vesti koje govore o šteti koju trpimo jer nisu sposobni da donesu zakone i procedure koje će nam manje zagorčavati život. Sinoć je objavljena vest da bi zbog propusta vlade Srbije, norveški mobilni operater Telenor, mogao da bude onemogućen da radi. Onda bi Telenor mogao da tuži državu i traži odštetu od 100 miliona evra. Ovde nije u pitanju odsustvo političke volje, čik neka se kače sa Norvežanima i Telenorom, u pitanju je nesposobnost. Haos koji su stvorili ni mnogo inteligentniji od njih ne bi bili u stanju da kontrolišu, a kamoli da ga smanje.

U ovoj zemlji bi svakog jutra, pored informacija o temperaturi i vlažnosti vazduha, morali da budemo obaveštavani i o stepenu entropije u Beogradu i okolini.

Zbog procedure kasni i sanacija klizišta u nesrećnom Trgovištu, i demokratama i G17 i SPS je lakše da se sa Nikolićevim radikalima svađaju ko je poplavljenoj sirotinji obezbedio 2000 ćebadi, nego da otklone proceduralne prepreke koje sprečavaju sanaciju klizišta.

Zbog komplikovanih procedura i dugotrajnog prikupljanja potrebnih dozvola ne grade se ni nove garaže za parkiranje u Beogradu čiji su trotoari pretvoreni u parkirališta  pa oni invalidi koje od pre neki dan po zakonu moraju da zapošljavaju vlasnici firmi, do posla ne mogu da stignu jer bi invalidska kolica morali da voze po putu.

Ministar za državnu upravu, Tadićev kadar - Milan Marković, kaže da Srbija kasni sa racionalizacijom administracije jer je zakon kojim je to regulisano loš, to je rekao i kolegama u vladi ali ga nisu poslušali. Ako Srbija do kraja juna MMF-u ne pruži čvrste dokaze da će broj zaposlenih u administraciji smanjiti za 10 odsto, neće nam dozvoliti da povučemo poslednju tranšu kredita od 380 miliona evra.

Predsednik je jednom davno otišao u Grčku  i nema ga da se vrati. Turneja mu se sastojala od obilaska groblja Zejtinlik, a Papandreu je morao da ga vodi na Akropolj i da mu lično pokazuje panoramu Atine. Predsednik već tri dana gnjavi ljude kojima je zemlja u haosu, a grčkim biznismenima predlaže da ulažu u Srbiju jer ona, njegova zamišljena Srbija, pruža najbolje uslove za ulaganje. I ne samo to, nego ih je podsetio da je potpisao specijalne trgovinske sporazume sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i mnogim drugim dalekim destinacijama, tako da budućim investitorima ne nudimo samo naše tržište nego i tržište od skoro milijardu ljudi. Zaboravni predsednik im nije spomenuo da smo po izveštaju o konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma prošle godine bili na 85. mestu, da analiza svetske banke govori o pogoršanju poslovnog ambijenta u 2009, a u kategoriji izdavanja dozvola smo na izvrsnom 173. mestu.

Princu Sidarti je pomoglo da shvati gde živi kada je izašao iz palate i ugledao bolesne, stare i uboge, princu od Andrićevog venca ne pomaže ništa, on je odavno odlučio da laže i sebe i nas. U Španiji je u 18. veku živeo neki Kaljostro varalica, koji je tvrdio da leči i bolest i siromaštvo, voleli su ga i vlastela i narod, opevavali su ga pesnici. Na kraju je počeo da priča kako je bio omiljeni Mojsijev učenik i da ga je Sokrat lično učio da čita i piše. Kada je Kaljostro varalica preterao, dohvatila ga je inkvizicija. Sada nema inkvizicije, ali ima izbora, izaćiće i naš Kaljostro na političko tržište za godinu-dve pa ćemo videti ko će da pobedi. Nama je namenjeno da se međusobno tučemo na tzv. slobodnom tržištu kao gladijatori a gladijatorske borbe su bile i sada su, jedna vrsta javne egzekucije slabijeg.

U Sarajevu je bila i prošla konferencija o budućnosti Balkana. Jeremiću pamet još jednom nije zasmetala pa je zadovoljan konferencijom jer su evropljani ponovili ono što su morali da ponove, da je EU načelno otvorena za sve nas sa Balkana. Saznali smo i gde je ko sedeo za stolom, da je sto bio četvrtast, da se naš i kosovski ministar spoljnih poslova nisu rukovali. Jeremić je pre Sarajeva išao u Banja Luku da im poruči da su interesi i prioriteti Republike Srpske identični interesima i prioritetima Srbije. Sve bi bilo lepo kao upisano da nam sa raznih strana ne poručuju da će se ubuduće insistirati na strožijem kontrolisanju rezultata koje neka zemlja postiže u procesu pridruživanja što praktično znači da za nas u narednih nekoliko godina nema nade. Mi smo nesposobni da te kriterijume ispunimo, a stvar se dodatno komplikuje činjenicom koja postaje sve jasnija, da ćemo morati, de facto ili de jure, pre nego što uđemo u EU, da priznamo Kosovo.

Nova američka ambasadorka je pre neki dan ponovila stav svoje zemlje da je status Kosova kao nezavisne države svršena stvar. Ne pomaže što po nemačkim novinama Jeremić nariče o Kosovu kao srpskom Jerusalimu. To sadašnjim vlastima ne pomaže ni u spoljnoj ali ni u unutrašnjoj politici. Demokrate, odnosno stranke vladajuće koalicije su poražene do nogu na izborima u Kosovskoj Mitrovici i Novom Brdu. Kosovski Srbi su im pokazali da ne veruju njihovim suzama za srpskim Jerusalimom, veruju Miloševićevim, Šešeljevim i Arkanovim saradnicima iz vremena kada se na Kosovu ratovalo a onda se sprovodila asanacija terena. Srbi sa severa Kosova su u velikom broju glasali i za Koštunicu, sećaju se vremena kada im je ministar samo za njih, Slobodan Samardžić, delio novac šakom i kapom. Pomislila su naša braća sa severa Kosova da bi im Koštunica ili neki drugi oboleli od zoološkog srpstva obezbedili status trajno izdržavanih lica, samo bi se izdržavanje zvalo različito - kad se na Kosovu rodi neki Srbin, prvo dobije dečiji dodatak, pa onda školsku stipendiju, pa socijalnu pomoć, pa na kraju penziju. Nedavno smo saznali da radnici RTV Priština štrajkuju glađu, čija je redakcija privremeno izmeštena u Prokuplje. Tom prilikom smo saznali da je Prokuplje grad sa najviše novinara i kamermana po glavi stanovnika na svetu, ima ih 276. Da ne pominjem prosvetne radnike koji već celu deceniju uzimaju dve plate, jednu od mrskog UNMIK-a a drugu od voljene matice.

Na današnji dan pre 11 godina u šatoru u blizini Kumanova započeli su pregovori između Miloševićevih i NATO generala koji su rezultirali našom kapitulacijom kojoj volimo da tepamo - vojno-tehnički sporazum. I Mađari su na današnji dan, 1920. godine u dvorcu Trijanon sa silama Antante potpisali mirovni sporazum koji je rezultirao raspadom Austrougarske monarhije, a 3,5 miliona Mađara ostalo je van svoje matice. Posle kapitulacije u Kumanovu voleli smo da govorimo da bolujemo od vajmarskog sindroma, ali to izgleda nije tačno. Vajmarska Nemačka je i posle poraza ostala zemlja sa ogromnim potencijalom koje su sile pobednice gušile. Mi bolujemo od Trijanonskog sindroma, zemlja nam je poražena, rasparčana, stotine hiljada Srba je ostalo van granica matice, a ono što je ostalo od zemlje ima bedne potencijale koje samo ona, u svojoj beslovesnosti, smatra grandioznim. Što bi rekao predsednik, Srbija je poslovno, intelektualno i kulturno središte Balkana.

Ne znam o čemu će skupština sledeće raspravljati ali bi bilo dobro da neko prepiše tzv. Daningov podnesak iz 19. veka kojim je traženo da se smanji uticaj krune jer to podriva britansku imperiju. Ustavni sud se oglasio nenadležnim da odlučuje o tome da li Tadić može da obavlja i funkciju predsednika države i da bude šef vladajuće stranke, a da ne pominjemo fakultativne funkcije kao što su premijer, ministar vojske, civilne zaštite i zaštite od poplava...

Muzika u današnjoj emisiji:

Lou Reed – Take a Walk on the Wild Side

Melody Gardot – Don’t You Worry Baby

Radiohead – No Surprises

Svetlana lukić  

28.05.2010.

Osvane nekada divan dan kao što je ovaj, nekome će se od jutros roditi dete, neko je dobio na ostavinskoj raspravi stan od 100.000 evra, neko je doktorirao, neko je saznao da mu je tumor benigni, neko se prvi put poljubio, ali to ne menja sliku zemlje u kojoj živimo, država i društvo nam se raspadaju i nema ko da povuče ručnu kočnicu.

Političari mahnito jure po zemlji i svetu simulirajući državnike, ministar trgovine se sreo sa nekom egipatskom političarkom i odmah saopštio da je egipatska kompanija zainteresovana za Telekom, Dinkić opet najavljuje 200.000 nečega što će se proizvoditi u Kragujevcu, raspoređuje državne agencije i ministarstva po srpskim gradovima koji će u cilju decentralizacije dobiti, kako je rekao, i fensi kafiće, Đelić više ne sme da pominje datume ulaska Srbije u EU pa se gađa sa 800 milona evra koji će narednih godina država uložiti u nauku, posebno u razvoj kvantne fizike i teorije relativiteta, ministar zdravlja uzvraća udarac novinarima i preko svoje kaskaderke, državne sekretarke, piše kodeks koji preti giljotinom svakome ko je bezobrazan prema zdravstvu, tj. njemu i stvara mu duševne bolove od kojih će se operisati u klinici Beti Ford.

Predsednik Tadić je ovih dana oborio nekoliko zakona fizike, uspeo je da u istom času bude na dva mesta - da gleda policajce kako se valjaju po travi demonstrirajući mu borbu protiv organizovanog kriminala, da armiji od 3.500 naučnika priča o značaju nauke, da im ponovi ono što mu je rekao ministar Boža da je Srbija naučna zvezda u usponu i da se u pauzi ove konferencije odbrani od napada da je i on kriv za onaj satelit.

Predsenik se ove nedelje obratio i seljacima i radnicima na kongresu nekog sindikata i naprednoj inteligenciji u Sava centru. I pored svih svojih i tuđih poslova koje je radio za naše dobro, preporučio se i za plavog šlema koji će miriti nerazumne Slovence i Hrvate. Mahniti predsednik, u stvari, vidi da nešto nije u redu, i pokušava da raspadanje spreči dužinom brbljanja fraza na različitim tačkama Srbije i pređenim kilometrima, u čemu se opasno približava talonu mahnitosti, Vuku Jeremiću.

Samo kada imate snage i vremena da pažljivo pratite medije, i saberete to što ste u jednom danu videli i čuli, da ne pominjem ono što ste živeli, hvata vas jeza, ne samo od količine naopakih i nastranih poteza ljudi koji vladaju, nego od toga što je jasnije nego ikada da je to od čega se plašite, sačinjeno od iste, sveprisutne tvari, samo se ponekad zove satelit, nekada poplava, nekada of šor kompanija, nekada koncert Miroslava Ilića u bazi Jug, nekada reforma pravosuđa, nekada platani, a nekada decentralizacija Srbije. Zato što nam se taj alijen naselio u ceo organizam, pitanje je kako je moguće izbaciti ga, a preživeti, izgleda nikako.

Sad će neko reći da nije sve tako crno, nije, naučnici su otkrili da ni crne rupe nisu tako crne, da isijavaju, odnosno da gravitacioni kolaps nije konačan i nepovratan kao što se do skoro mislilo. Ako neki čovek, Srbin na primer, padne u nju, masa crne rupe se povećava, ali se energetski ekvivalent tog Srbina vraća svemiru u obliku radijacije. Tako će u nekom smislu, Srbin biti recikliran, može se reći i besmrtan, ali to će biti poprilično jadna vrsta besmrtnosti. Jedino svojstvo čoveka-srbina koje bi bilo sačuvano bile bi njegova masa i energija, ali duše i tela ne bi bilo, ni za lek.

Muzika u današnjoj emisiji:

Ben Sollee - I Can't

Ljubomir Živkov - Ranila Milka slavuja

Sade - Long Hard Road

Nitin Sawhney - Same Song

Svetlana Lukić  

21.05.2010.

Niko ne bi rekao da je danas 21. maj, osim Crnogoraca; oni su nam na današnji dan pre četiri godine poklonili ono što smo oduvek sanjali: samostalnu, nezavisnu i samo našu Srbijicu. Na referendumu su se izjasnili da hoće da nas napuste i od tada smo ostavljeni samima sebi i ćudima prirode, što nikada ne izađe na dobro.

Teritorijalni integritet ovih dana je najviše ugrožen na teritoriji Trgovišta, Uba, Vršca, Zaječara, Leskovca, a neprijatelj je voda. Predsednik je obukao svoju specijalnu kožnu jaknicu, obuo nepromočive cipele, nabacio zabrinut pogled i posetio nesrećno Trgovište obećavajući pomoć patriotskih biznismena. Odmah se odazvao Miodrag Kostić, zvani Kostić Šećer, koga je Privredna komora proglasila biznismenom godine. On je, umesto da časti drušvo za stolom u klubu Privrednik, tih milion dinara obećao meštanima Trgovišta.

Nagradnu za životno delo Privredna komora je dala višedecenijskom gazdi od Vranja i Simpa, kome se još pre nekoliko godina javno divio sam predsednik. To je čuveni Dragan Tomić. On se nije izjasnio, ali se meštani Trgovišta nadaju da će ih se velelepni biznismen Tomić setiti i poslati makar neki kauč umesto onih koje im je odnela voda. Privrednoj komori je ostalo još da podeli dve nagrade, jednu za prekovremeni rad – Ratku Mladiću, i nagradu za sampregorni rad, posthumno, Slobodanu Miloševiću.

Oglasio se, besno, i načelnik sektora MUP-a za vanredne situacije, izvesni Predrag Marić koji je rekao: „Vreme je da neko za poplave odgovara.“

Tu rečenicu je pre 3.800 godina u Vavilonu izgovorio Hamurabi i napisao Zakonik. Nekoliko članova tog prvog pravnog zapisa u ljudskoj istoriji  jasno govore kakve kazne očekuju one koji budu odgovorni za poplave, ili one koji ne budu održavali kanale za navodnjavanje i time dovedu do plavljenja obradive zemlje.

Gospodin Marić i gospodin Tadić, koji je prilikom prvih prolećnih poplava nagovestio da će neko odgovarati za plavljenje kuća i obradive zemlje, izgleda ne mogu nekome ništa jer, po zakonu, niko konkretno nije odgovoran. Što bi rekao Mrkonjić za Koridor 10 – o njegovoj izgradnji su svi brinuli, ali niko nije bio konkretno odgovoran. Koliko puta smo do sada čuli tu rečenicu: to nije u redu, nije moralno, ali zakon nije prekršen. Ni ona pohlepna žena, bivša zamenica direktora PIO Fonda, koja je uzela otpremninu od 20.000 evra na osnovu racionalizacije državne uprave, a onda se sutradan zaposlila u drugoj državnoj  funkciji, nije prekršila nijedan zakon. Ministar za rad Ljajić misli da postoji zabrana za takvo ponašanje, ministarstvo finansija vodi računa samo o ukupnoj sumi koja se isplaćuje na ime otpremnina i ne zanimaju ih konkretni slučajevi, ministar za državnu upravu Marković kaže da je bio protiv toga, ali da su ga ignorisali, Cvetković je potpisao postavljenje gospođe Slavice zvane 20.000 evra, ali to je bilo po zakonu, mada nije moralno i gospođa Slavica je onda iz ličnih razloga podnela ostavku, ali je ostalo kviz pitanje: koliko još ima Slavica koje broje evriće sedeći na nekoj novoj državnoj stolici.

Što da ne sede, kada Tadić sedi na stolicama predsednika države i šefa stranke, i to je po zakonu. Ustavni sud se oglasio nenadležnim za ovo pitanje, profesor Čupić je rekao da Tadić nije u sukobu interesa. I nije, on i nema nikakav interes, osim da se slika, istoga dana u Trgovištu gde obećava nasipe, u Simpu gde je svratio da oda počast Tomiću, u Vranju gde obećava da će im nabaciti posao šivenja odeće za vojsku Srbije, ne bi da krši svoja ovlašćenja, ali zna čoveka – Šutanovca, a i od strateške je  važnosti da se ljudi, Srbi, ne sele sa juga zemlje. Svi znamo zašto.

Onda je stigla vest da je predsednik “započeo“ posetu Kipru. Započeo znači da će ostati nekoliko dana, a jedino opravdanje za tako dug boravak u tako maloj zemlji je ako predsenik hoće da je obiđe peške, mada je zvanično rečeno da je tamo da unapredi privrednu saradnju između Srbije i moćnog Kipra. Prošlogodišnja razmena sa Kiprom iznosila je 15 miliona dolara; šta smo trgovali za 15 miliona, mi njima vagon malina, oni nama vagon limuna, pa to je manje novca nego što je koštala turneja po Kipru Tadića i njegove svite.

Velika vest iz sveta je da su američki naučnici prvi put kreirali sintetičku ćeliju, tj. stvorili su veštački život; za nas je to još jedno suvišno otkriće, jer mi ne znamo ni šta ćemo sa prirodnim životom, još nam samo treba veštački, da se i sa njime mlatimo.

Muzika u današnjoj emisiji:

Melody Gardot – Cry Wolf

Victor Deme – Djon Maya

Madeleine Peyroux – To Love You All Over Again

Svetlana Lukić  

14.05.2010.

Juče je Angela Merkel rekla da od sudbine evra zavisi sudbina Evrope i ideja Evropske unije. Ako propadne evro, propala je i EU, rekla je nemačka kancelarka. Evropski lideri su održavali maratonske sastanke pokušavajući da spreče širenje požara koji bukti u Grčkoj, panika je i u Španiji, Porugaliji, Irskoj...

Kod nas to uopšte nije važna tema, osim što nas ministarka finansija teši kako imamo plan da sprečimo prelivanje krize iz Grčke u našu zemlju. Tadić, gnezdeći se u svojoj gluposti, priča o tome kako ima plan do 2020, koji se ovih dana dorađuje do najsitnijih detalja... Propustili smo da shvatimo značaj pada Berlinskog zida; tada su svi krenuli u jednom pravcu, a mi pravo u katastrofu.

Propustili smo najlepše godine Evrope, najlepše godine našega života. Sada se Evropa ljulja, a predsednik sa celom vladom bira da poseti moćni i nadaleko poštovani Azerbejdžan, da se još jednom zahvali njihovom diktatoru na podršci u odbrani teritorijalnog integriteta naše zemlje. Tadićev režim nije u stanju da odbrani ljude od Belog Timoka i Topčiderke, a hoće da odbrani Kosovo.

Situacija bi bila daleko bolja, sa tom bitkom za Kosovo, da smo uspeli da dobijemo Davinićev satelit. Moramo da platimo kaznenih 36 miliona evra Izraelcima. Ta vest nas je pomalo šokirala, ta cifra, ali sam negde, u dnu duše, verovala da je taj satelit možda bio namenjen boljim telekomunikacionim vezama, možda čak i pronalaženju masovnih grobnica po Srbiji, kad ono, satelit smo hteli da kupimo da špijuniramo NATO na Kosovu. Ne znam tačno šta, da li jelovnik američkih vojnika u Bondstilu, ili kretanje njihovih trupa, pa da im postavljamo zasede i postepeno oslobađamo najskuplju srpsku reč. Cena odbrane Kosova iz dana u dan postaje sve više izražena u evrima i dolarima, čija naplata se, naravno, isporučuje svima nama.

Šutanovac kaže da njegovo ministarstvo neće ništa da plati, nego je to dužan neko drugi, a ko – pa Svetozar Marović. On je bio šef savezne vlade u doba kada je Davinić bio ministar vojni SCG. Opet jedan zli Crnogorac. Kao da je on postavio Davinića, a ne Koštunica, tj. Mlađan Dinkić, koji sada ćuti kao zaliven. Slavno tužilaštvo tek sada javlja da će pokrenuti postupak; a šta su čekali četiri godine, da neko digne Izrael u vazduh, pa da nas oslobodi bede.

U međuvremenu, u Hrvatskoj su dvojica bivših amabasadora osuđena na robiju: bivši ambasador u SAD i UN osuđen je na godinu i po dana zatvora, jer je 93.000 evra (što je malo više nego što su  Bajatovićeva mesečna primanja) potrošio u privatne svrhe, a drugi, bivši ambasador u Libiji, osuđen je jer je hrvatskim radnicima nabavljao alkohol, čiju upotrebu je Gadafi zabranio, čime je ambasador povredio odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. Ali, Hrvati su nadomak EU i znaju da je EU, posle iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, rešila da reforma pravosuđa više nikada ne bude poslednji nego prvi zadatak zemlje koja hoće da uđe u EU. Ovde su, od DS-a do LDP-a, vadili oči svakome ko je rekao da je naša tzv. reforma pravosuđa urađena na hohštaplerski način. A sada se postrojavaju, od ministarke Malović pa nadalje, čekajući delegaciju EU koja ima neka neprijatna pitanja o toj njihovoj reformi.

I dok Tadić i Sonja Liht čekaju odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu, da krenu u konačan napad i obezbede nove razgovore o statusu Kosova, predsednikova savetnica Gordana Matković kaže da u Srbiji 700.000 ljudi gladuje, i dodaje da je predsednik upoznat sa tim podatkom, ali ga brani, jer kaže, on nema izvršnu vlast i to treba da radi vlada koju je, kao što je poznato, Cvetković napravio sam samcijat i uzurpirao svu vlast u zemlji.

U Srbiji su u jednome danu, na najstrašniji način, zbog nekoliko hiljada dinara, u svojim krevetima ubijene tri starice u dubokoj starosti. Jedna od njih je pre toga i silovana. Momci se snalaze kako znaju i umeju. Sada da ih neko dovede pred sud, video bi da su izrasli u ljude koji ne razlikuju dobro i zlo, da su nesposobni za suđenje.

Kada sam čula za ovu masovnu grobnicu u Raškoj, pomislila sam da bismo na nekom imaginarnom suđenju svima nama, svi morali biti oslobođeni i smešteni u neku veliku instituciju, jer više nismo u stanju da razlikujemo dobro od zlog. Naučnici na Jejlu su utvrdili da bebe već od 6 meseci razlikuju dobre i loše lutke i loše udaraju po glavi. Zato su naše bebe, koje su izmilele na ovo prolećno sunce, jedine koje među nama liče na ljudska bića; mi ostali hodamo okolo kao senke.

Muzika u današnjoj emisiji:

Kings of Convenience – Homesick

Paolo Nutini – High Hopes